Јединство из Брчког је један је од најуспјешнијх и највећих клубова на простору Републике Српске. Највећи успјеси Јединства не могу се раздвојити од имена Пере Стевића, човјека који је стао на чело брчанског клуба (1979) када се он налазио у великој кризи.
Финансијска ситуација била је веома лоша, играчки потенцијал готово никакав, тим у распаду. Тридесет пет година касније, Перо Стевић се сјећа тих догађаја као да су се дешавали јуче.
„Прољеће 1979. године, са много муке смо успјели да сачувамо статус републичког лигаша, истовремено смо се борили да у јуну те године појачамо играчки кадар, са жељом да већ наредне сезоне изборимо пласман у виши ранг такмичења. Прво смо успјели да се појачамо са четири фудбалера из брчанске Локомотиве. Појачали смо се и са неколико фудбалера из Сарајева и Жељезничара. За тренера смо ангажовали Фахрудина Авдичевића, некада великог фудбалера тузланске Слободе. Већ у наредном првенству остварили смо добар резултат. Вратили смо се у Другу савезну лигу” – каже Стевић.
По повратку у Другу савезну лигу Јединство се стабилизовало у том рангу такмичења. „Црвени” су могли кренути и ка 1. мјесту и уласку у Прву савезну лигу, али од тих планова су одустали јер нису имали одговарајући стадион и терене за вјежбање што се све и тражи у највишем рангу такмичења.
Перо Стевић и његови сарадници су одлучили да се клуб ослони на властити играчки и тренерски кадар и да тако, корак по корак, гради своју перспективу. (Прво мјесто им није био императив.) Фудбалери Јединства су те, 1980. године по други пут постали аматерски прваци Југославије у фудбалу. То је био велики успјех, за који заслуге припадају тада првом човјеку клуба Пери Стевићу. Јединство је играло значајну улогу у Другој савезној лиги – „Запад”, у то вријеме та лига је покривала цијелу Југославију – Источна група једну половину, а Западна група другу половину заједничке државе.
Разумије се да је та лига била јача од било које прве лиге новонасталих држава на простору бивше Југославије.
Перо Стевић је рођен 22. јануара 1940. године у Доњим Жабарима у општини Орашје. У Брчком живи од 1952. године када је дошао у ђачки дом. Завршио је економски факултет и био је истакнути друштвенополитички и спортски радник у оној великој Југославији. Предсједник ФК Јединство био је од јануара 1979. до јуна 1981. године. Предсједник Фудбалског савеза Босне и Херцеговине био је 1984/85. године, а годинама прије грађанског рата у Југославији (1984–1991) био је члан Предсједништва Фудбалског савеза Босне и Херцеговине и Конференције Фудбалског савеза Југославије, члан Предсједништва ФК Јединство Брчко. Он је, у ствари, од 1978. до 1992. године, био алфа и омега брчанског фудбала и један од најистакнутијих фудбалских радника у Босни и Херцеговини. У том периоду је добио низ признања и награда, од којих треба истаћи Орден рада са сребрним вијенцом, Орден заслуга за народ са сребрном звијездом, Седмоаприлску награду града Брчког, Златну плакету Фудбалског клуба Јединство, Златну плакету фудбалског савеза Босне и Херцеговине и Златну плакету Фудбалског савеза Југославије.
Када је осниван Фудбалски савез Републике Српске, Перо Стевић је предсједавао на тој скупштини. Послије рата (1992–1995) Перо Стевић се посветио мирном пензионерском животу. Остао је привржен фудбалу и Јединству на чије утакмице редовно одлази.
