Прије пар дана у јавности је одјекнула вијест како се у Сокоцу десила инцидентна ситуација у режији високопозиционираних чланова неке партије. Како ово није први скандал у режији наших представника, осјетих потребу да као обични грађанин овог малог мјеста, које је некада било познато по добрим, честитим домаћинима, а не по дивљацима и кавгаџијама како нас данас многи виде, кажем пар ријечи о Сокоцу.
Срамотно је и помислити да ова „господа“ која се бије по кафанама има право гласа у Скупштини, те да су они представиници народа. За мене као једног човјека, чији су преци стварали овај град, остављајући у аманет млађим генерацијам да очувају оно што су они уз велики труд и муку стицали, јако је болна чињеница да смо у очима других Дивљи запад са све шерифом и каубојима. Ал ко пита рају шта мисли? Са рајом је лако, даш јој пар метара дрва, сто марака и мирна Босна.
Него, на страну ово све, сваког чуда за три дана доста. Оно што хоћу да кажем, јесте да је Соколац и даље град добрих и честитих домаћина. Да још увијек у њему постоје људи који га воле и желе да представе у лијепом свијетлу. Да се овдје људи друже и сједе до зоре без кавге. Да Соколац има писце, пјеснике, ликовне умјетнике и многе друге талентоване људе који су вриједни помена. Да десет људи не чини ово мјесто, него сви остали који овдје живе. Да је Романија и цијели овај крај једно благо, са природним љепотама на којима могу да нам завиде. Соколац има и своје народне хероје и богату историју. Соколац није Дивљи запад!
Оно о чему свакако треба да пишемо и на чему треба да се ради да не би пуста ливада остала, јесте како зауставити тренд одласка младих, а не о политичким превирањима. Јер, ако останемо без ослонца друштва, онда не знам чему да се надамо.
