Ниједно пријатељство није случајно – каже давно „скована“ изрека.
Ове ријечи, с разлогом, стављам у врх још једне приче о искреној и братској сарадњи ловаца Сокоца и Лазарева, дугој преко четири деценије.
Подсјетићемо вас на поменуто дружење братимљених ловаца давне 1999. године у тексту колеге Груја Караџића.
У заједничком лову одстријељене четири дивље свиње, а вук поново умакао.
Братска сарадња Удружења ловаца „Гласинац“ Соколац и секције ловаца из Лазарева траје пуних 20 година и није прекидана ни у најтежим временима – временима када се на овим просторима водила борба за опстанак и стварала прва српска држава западно од Дрине. Бар једном годишње соколачки ловци одлазе у братско Лазарево, а Лазаревчани, углавном поријеклом из источних дијелова Републике Српске, током јануара или почетком фебруара, узвраћају посјету уз незаборавна дружења у природи и породичном кругу својих домаћина.Тако је било и ове ловне сезоне. Половином новембра соколачки ловци у Лазареву су учествовали у заједничком лову на ниску дивљач, а почетком ове године прелијепи крајолици Бабића бора били су мјесто истинског братског дружења заљубљеника у лов и природу. И вријеме и ловачка срећа били су наклоњени истинским пријатељима.
У току дводневног заједничког лова одстријељење су четири дивље свиње и пропуштено много прилика да број ловачких трофеја буде знатно већи. Оно што је много важније јесте то да ће остати незаборавне анегдоте, пјесме и заједнички ручак у природи, онакав какав само ловци знају да организују. На растанку братски загрљаји, обећања да ће се ускоро видјети и заједничка жал што и ове године на нишану нису имали вука, који вјешто избјегава сваки сусрет са ловцима и свакодневно наноси велике штете овдашњем становништву. На крају, неопходно је истаћи и велику захвалност гостију за цијелокупну организацију и ангажовање чланова Удружења ловаца „Гласинца“. Како рекоше на растанку, настојаће, бар дијелом, бити добри домаћини, као што су то и овом приликом били Сокочани.
