Милован Бјелица је рођен 19.10.1958. године у Рогатици. Потиче од оца Рада и мајке Анице Јашаревић из Соколовића. Основну и средњу економску школу завршио је у Горажду. Прво запослење било је у тадашњем привредном гиганту „Шипад Романија“ у Сокоцу. Наставио је образовање уз рад. Након Више школе у Београду, студије је наставио у Новом Саду гдје је завршио и постдипломске студије и стекао звање магистра економских наука. Радно искуство стицао је од послова књиговође, директора предузећа до предсједника Скупштине града Источно Сарајево; биран је за посланика у Народној Скупштини Републике Српске, а обавља више дужности у Српској демократској странци. Данас је у другом мандату начелника општине Соколац. Објавио је књигу „Романијска стварност“ 2008. године. Ожењен je, има кћерку и троје унучади и, наравно, живи у Сокоцу.
У овом интервјуу осврнућемо се на најактуелнија дешавања у нашој Oпштини која су иза нас.
ПОЧЕТКОМ СЕПТЕМБРА ИМАЛИ СМО ЧАСТ И ЗАДОВОЉСТВО ДА ДОЧЕКАМО ВИСОКОПРЕОСВЕЋЕНОГ МИТРОПОЛИТА ДАБРОБОСАНСКОГ ХРИЗОСТОМА. КОЛИКИ ЗНАЧАЈ ЗА ОПШТИНУ СОКОЛАЦ ИМА ЧИЊЕНИЦА ДА ЈЕ МИТРОПОЛИЈА ДАБРОБОСАНСКА СМЈЕШТЕНА У СОКОЦУ?
БЈЕЛИЦА: Послије окончања свих дешавања од 1992. до 1995. године створени су услови за повратак тадашњег митрополита дабробосанског Николаја у Сарајево, али је сједиште Митрополије дабробосанске остало и у Сарајеву, и у Сокоцу. Највећи дио послова Митрополије одвија се на Сокоцу–понајвише онај дио који се односи на документацију, архиву и вођење свих административних послова. Ми се не одричемо Сарајева–сједиште је и у Сарајеву и овдје. По двије „адресе“ имају и друге епархије и митрополије нпр. Београдско-карловачка или Зворничко-тузланска. Дакле, то није случај само са нашом Митрополијом. Ми смо поносни и част и задовољство нам је да у свом граду имамо високог црквеног великодостојника митрополита дабробосанског господина Хризостома.
ПРИЛИКОМ НЕДАВНЕ ПОСЈЕТЕ ПРЕДСЈЕДНИКА СРБИЈЕ АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА ГРАДУ ИСТОЧНО САРАЈЕВО РАЗГОВАРАЛО СЕ О ПОМОЋИ ВЛАДЕ СРБИЈЕ РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ. ТОМ ПРИЛИКОМ ПРЕДСЈЕДНИК ВУЧИЋ ОБЕЋАО ЈЕ ФИНАНСИЈСКУ ПОДРШКУ ОПШТИНИ СОКОЛАЦ. О КОМ ИЗНОСУ ЈЕ РИЈЕЧ И КАКО ЋЕ СРЕДСТВА БИТИ УТРОШЕНА?
БЈЕЛИЦА: Ми засада не знамо који је то износ који ћемо добити као помоћ од Србије, али колико год да то буде за нас је значајно и веома битно и изражавамо велику захвалност Србији која помаже Републику Српску. Један од приоритета инвестирања из средстава помоћи од стране Владе Србије је и изградња инфраструктуре у новоформираним насељима насталим послије рата. Пошто сам упознао предсједника Александра Вучића и чланове делегације Владе Србије са стањем у општини Соколац, Предсједник је дао обећање да ће првом приликом посјетити нашу Општину и подржати пројекте на којима радимо.
НАСТАВЉЕНИ СУ РАЗГОВОРИ И НАПРАВЉЕН КОРАК БЛИЖЕ РЕАЛИЗАЦИЈИ ПРОЈЕКТА РЕВИТАЛИЗАЦИЈА ЦЕНТРА ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДЕ У БРДСКО-ПЛАНИНСКОМ ПОДРУЧЈУ НА МАЈДАНИМА. КОЛИКО ЈЕ ПОСЛА УРАЂЕНО И ШТА СЛИЈЕДИ?
БЈЕЛИЦА: Након четири године уложеног труда, успјешно је израђена стратегија која се односи на поменути пројекат, а која обухвата програме за комерцијалну производњу сјемена кромпира и комерцијалну производњу житарица и крмног биља, дефинисање могућности за истраживачке и образовне активности, потпуну санацију постојећих објеката (а ту се убрајају грађевински и инсталатерски радови те спољно уређење и набавка опреме), потом изградња конгресног центра са амфитеатром и рестораном за 200 особа, као и мање сале, затим кабинета и простора за 80 лежајева за смјештај ученика, студената и професора. Ревитализација се проводи уз надзор Организације Уједињених нација за храну и пољопривреду (УН–ФАО), која је ову Стратегију назвала „Топ пројекат за 2017. годину“. Пројекат се спроводи у двије фазе. Укупна вриједност прве фазе је око 5 милиона КМ, а друге 3 милиона КМ. ФАО је већ обезбиједио средства за прву фазу пројекта. Настављају се даље активности око обезбјеђења средстава за другу фазу. Кључ успјеха овог пројекта је потпутна сарадња локалне заједнице, Универзитета у Источном Сарајеву, Владе РС, Савјета министара БиХ и УН ФАО-а.
У СОКОЦУ ЈЕ ПОЧЕЛА ИЗГРАДЊА ХОТЕЛА СА ЧЕТИРИ ЗВЈЕЗДИЦЕ; ИСТОВРЕМЕНО ЈЕ ПОЧЕЛО РУШЕЊЕ ДЕВАСТИРАНОГ ХОТЕЛА „РОМАНИЈА“.
БЈЕЛИЦА: Ми радо прихватамо све инвеститоре који желе да улажу на подручју наше Општине и који стварају прилику за нова радна мјеста. Сокоцу недостају смјештајни капацитети и надам се да ће нови хотел задовољити потребе града као што је то било у случају Хотела „Романија“ који након три продаје (три власника) није стављен у функцију. По тужби радника Хотела, Основни суд у Сокоцу извршио је продају фирми ,,Н трејд“ из Источног Новог Сарајева, у септембру 2014. године. Ова фирма није успјела да оживи рад хотела, иако је 2014. године та иста фирма објавила јавни конкурс за пријем нових радника, што нас је све обрадовало јер смо били увјерени да је нови власник одлучио да реновира објекат. Међутим, након три године стагнирања, власник фирме је одлучио да сруши објекат и склопи уговор о изградњи тржног центра са компанијом ,,Тропик” из Бањалуке. Нама је много потребнији био хотел, поготово ако се осврнемо на његову традицију, али то је одлука приватног власника на коју не може нико утицати.
ШТА ЈЕ УРАЂЕНО ПО ПИТАЊУ ИЗГРАДЊЕ ИНФРАСТРУКТУРЕ И КАКВИ СУ ПЛАНОВИ У НАРЕДНОМ ПЕРИОДУ?
БЈЕЛИЦА: Општина Соколац је у претходном периоду испунила захтјевне критеријуме које предвиђа међународни програм сертификовања општина са повољним пословним окружењем. Сертификацијом се Општина доводи у равноправнији положај јер унапређује пословни амбијент и постаје препознатљива у региону. Успоставили смо сарадњу са институцијама свих нивоа власти, што је кључ привлачења инвестиција. Израдили смо базе података о слободним пословним објектима и грађевинском земљишту, анкетирали привреднике и прикупили информације о потребама привреде. Безбједоносни аспекти су задовољавајући јер смо извршили изградњу јавне расвјете тамо гдје је није било, на све образовне установе поставили видео надзор, поставили вертикалну и хоризонталну сигнализацију. Компанија „М:тел“ ће ових дана својом донацијом покрити цијели град и прилазе граду видео надзором. Завршена је прва и друга компонента пројекта Снабдијевање водом и канализација у општини Соколац, укупне вриједности око 5 милиона КМ. Ријешили смо проблем градског гријања, урадили Студију оправданости Система даљинског гријања на биомасу са когенерацијом. Редовно чистимо јавне површине, прикупљамо, одвозимо и депонујемо јавни отпад. Усвојили смо Студију Управљање комуналним отпадом на подручју општине Соколац. Посебну пажњу посвећујемо пројектима производње енергије из обновљивих извора и енергетске ефикасности. Уређујемо зелене површине, паркове и одржавамо улице. Рјешавамо водоснабдијевање од Сокоца до Озерковића. Пришли смо системском рјешавању водоснабдијевања, канализације, пречишћавању отпадних вода, заштити изворишта и животне средине. Уређена су и освјетљена градска гробља. Редовно се врши поправка и изградња нове путне мреже у мјесним заједницама. Чинимо све да оспособимо пословне зоне Романија и Подроманија, као и то да крене изградња трасе брзог пута Београд–Соколац–Романија–Сарајево.
НАКОН ПЕТОГОДИШЊЕГ ИСКУСТВА НОСИОЦА ИЗВРШНЕ ВЛАСТИ У ОПШТИНИ СОКОЛАЦ НА ШТА СТЕ У СВОМ РАДУ ПОСЕБНО ПОНОСНИ?
БЈЕЛИЦА: Представили смо пословни простор општине Соколац у којем се могу пронаћи подаци о домаћим привредним субјектима из области дрвопрераде (радници на експлоатацији), пољопривреде, грађевинарства, текстила, трговине, туризма, образовања, здравства, невладиног сектора, односно све услуге које можемо понудити. Повећан је раст индустријске производње (дрвопрерада, производња пелета, пољопривредних и текстилних производа), услуга нискоградње, робне размјене и броја запослених. Посебно истичем посјете црквених великодостојника, амбасадора, министара, директора јавних предузећа и управа, делегација братских општина из Србије и Црне Горе, међународних организација, универзитетских професора, као и добру сарадњу са општинама из Федерације БиХ. Значајно мјесто у свему овоме заузима сарадња са цивилним друштвом, невладиним организацијама (Борачка, Омладинска) и удружењима (удружења пензионера, повратничких и расељених особа, затим „Мајка и дијете“, „Подршка“), спортским, образовним, културним и медијским кућама.
Посебно сам поносан на то што смо највећи дио имовине укњижили на Општину, ријешили статусе Центра за унапређење пољопривреде, УНИС-а, Фарме краве у Подроманији, КТК Кнежина, Нове и старе топлане, Врела Биоштице, БОЖУР-а, Градске тржнице, Старе пекаре, бензинских пумпи у Подроманији и на улазу у Соколац, задружног дома у Бјелосављевићима… Повећана је производња млијека, меса, пољопривредних производа. Извршили смо набавку неколико десетина хиљада садница воћа, преко стотину пластеника, подијелили на десетине лактофриза, музилица, мотокултиватора и стеоних јуница. Очекујемо почетак производње у „Новој Романији“. На иницијативу Братислава Перића подржали смо оснивање Аеро клуба „Соко“ Соколац. Посебну пажњу посветили смо историјском и културолошком наслеђу на подручју наше општине (истраживању некропола са стећцима у Бјелосављевићима и Лубурић пољу, истраживању пећина Под Липом и Гирске). У 2016. години некропола у Лубурић пољу уврштена је на листу Свјетске културне баштине УНЕСКО-а. До краја ове године из штампе ће изаћи Монографија општине Соколац (на преко 550 страна) на којој радимо 4 године. Соколац ће бити домаћин 56. Међуопштинских омладинских спортских игара „МОСИ 2019“, и тиме још једном показати да смо ми град гостољубивих домаћина, спортиста и омладине. Упућујем захвалност сарадницима, одборницима Скупштине општине Соколац у периоду од 2012. године до данас, као и одборницима Скупштине града Источно Сарајево.
