У оквиру пројекта “Изградња и консолидација капацитета за превенцију сукоба” којег финансира Европска унија (ЕУ), а проводи Развојни програм Уједињених нација (УНДП) у Босни и Херцеговини реализујем свој пројекат “БХ људи” у оквиру којег ћу у наредних пола године представити 100 занимљивих људи из БиХ, по мом избору.
Биљана Косорић је директорица Јавне установе за предшколско васпитање и образовање у Сокоцу од 2003. године. Прије тога је радила као професорица педагогије и психологије у средњој школи Соколац. Иначе, овај вртић је једина установа овог типа на подручју општине Соколац. Имају 16 запослених и преко стотину дјеце.
КОСОРИЋ: У прошлој радној години, односно још увијек текућој радној години уписано је 105 дјеце. Нас је 16 запослених у овој установи који се бринемо да нашим малишанима боравак овдје буде угодан и лијеп. Имамо 8 васпитача, једног педагога, 2 жене на одржавању чистоће, 2 куварице и жена у администрацији, административно-рачуноводствени радник и директор, односно ја. Сви вјерујте јако пуно радимо и имамо пуно посла како би обезбиједили најквалитетније и најбоље могуће услове нашим малишанима.
ОСНИВАЧ УСТАНОВЕ ЈЕ ОПШТИНА И У ПОТПУНОСТИ СУ ОСЛОЊЕНИ НА ЊУ. БУЏЕТОМ ЈЕ ПРЕДВИЂЕНО ОНО ОСНОВНО – ПЛАТЕ ЗАПОСЛЕНИХ, ДОПРИНОСИ И ОСНОВНЕ СТВАРИ ЗА РАД.
КОСОРИЋ: Пошто је објекат направљен и стављен у функцију 1981. године и већ је стар неких 36 година, све ово вријеме је било неопходно улагати у овај објекат. Објекат је површине 1250 м2, јако је велики простор који користимо.
Доста тога је овдје урађено кроз пројекте, кроз реализацију пројеката, тако да све вријеме ја сам стварно писала, покушавала, тражила средства, на све могуће начине како би се у ову установу улагало. Доста тога је урађено, замијењен је кровни покривач, столарија, мокри чворови, унутрашњи простор је сав преуређен односно нови намјештај је набављен. Доста је урађено али доста тога још увијек има да се ради. Набављене су недавно кроз пројекте и 2 машине – једна индустријска за прање суђа, једна за сушење веша. Набављена су и 2 шпорета – један индустријски велики шпорет а други је конвекцијска пећ модерна за печење, са 6 рерни.
САМИ ПИШЕТЕ ПРОЈЕКТЕ И ВИ РАДИТЕ НА ЊИМА?
КОСОРИЋ: Највише до сада сам ја сама али и уз помоћ општине. Доста сам реализовала сама, а ево и сарадња са општином је јако квалитетна, добра. Вртић је дуги низ година радио са неких 40-ак дјеце, биле су 2-3 групе. Међутим, временом се нешто почело мијењати, да ли квалитетом рада, да ли у свијести родитеља – почели су увиђати значај боравка дјеце у нашој предшколској установи тако да је порасла заинтересованост дјеце за упис у ову установу.
И почели смо да ширимо своју дјелатност, па смо најприје прије 2 године формирали још једну групу и почели радити у 4 васпитно-образовне групе. А ево смо опремили још једну просторију уз помоћ општине и начелника општине и од септембра крећемо са радом у још једној просторији. То ће бити пета васпитно-образовна група, тако да смо проширили дјелатност и сада имамо смјештајне капацитете за 130 дјеце.
У свим нашим документима које имамо, од годишњег програма рада, свугдје стоји да је стратешки циљ повећати обухват дјеце. И свим овим нашим програмима, манифестацијама, излажењем из установе, јер није само да се реализује програм у установи већ сарадњом са свим институцијама на подручју наше општине ми смо и постигли тај циљ. Тако да је сада кажем – није наталитет порастао али је порастао обухват дјеце предшколским васпитањем и образовањем.
Мени је то јако драго јер радећи овдје знам колико дјеци значи боравак у вртићу и колико је тај период раног учења, раног раста и развоја заправо ненадокнадив у животу касније. И тај период кад се прескочи у животу сваког човјека послије то више не можемо надокнадити.
” То је нешто што се тек касније види – када дјеца оду одавде, када крену у школу родитељи тек тада виде колико је заправо било значајно и колики је значај тог периода боравка у нашој установи.
У поређењу са другом дјецом која нису боравила у вртићу они заправо виде колико су та дјеца напредовала – колико су комуникативнији, колико су отворенији, друштвенији, колико заправо више и знају јер овдје се и ради са дјецом. Ово је васпитно-образовна установа која реализује програм који је прописан од стране Министарства просвјете и културе. Оно што је овдје занимљиво и интересантно јесте да је овдје учење кроз игру. Једини метод рада који је дозвољен у вртићу је учење кроз игру, али та игра мора бити осмишљена, мора бити добро оплемењена да би дијете уједно и уживало и учило на тај начин.
ВОДИ СЕ РАЧУНА И О ТОМЕ ДА ВРТИЋ БУДЕ У ТОКУ СА САВРЕМЕНИМ МЕТОДАМА РАДА.
КОСОРИЋ: Установу је посјетио недавно професор Ранко Рајовић, а језички центар који је овдје на подручју наше општине сарађује са професором Ранком. Иначе ми сарађујемо са тим језичким центром већ ево 10-15 година, у установи имамо енглески језик, а од прошле радне године смо имали и њемачки језик. Језички центар у потпуности имплементира програм НТЦ систем учења, а наши васпитачи су прошли први дио обуке НТЦ система учења, тако да ће се то вјероватно наставити и настојаћемо да примијенимо и тај програм НТЦ система учења.
ВРТИЋ ТАКОЂЕ ДЈЕЦИ ОРГАНИЗУЈЕ И РАЗЛИЧИТЕ АКТИВНОСТИ.
КОСОРИЋ: Ми ево већ другу годину за редом водимо дјецу из вртића на Тару. На Тари има дјечије одмаралиште “Митровац” и прошле године смо први пут добили понуду од њих тако да смо то одмах понудили родитељима, они су прихватили и водили смо дјецу.
Ове године смо водили 45 дјеце. То је стварно велика одговорност, толику дјецу потрпати у аутобус и кренути није нимало једноставно. Срећом све је добро прошло. Оно што је најбитније – дјеци је било лијепо, дјеца су уживала. Горе кад дођемо, ја сам стварно одушевљена људима који раде у тој организацији, од самог дочека, смјештаја који је прилагођен дјеци па до реализације тих програма и активности. Постоје спортски рекреатори и аниматори који се по цијели дан баве дјецом. Суштина свега тога је да дјеца бораве што више на отвореном и да им то вријеме које су они на отвореном учиниш занимљивим.
