У оквиру пројекта “Изградња и консолидација капацитета за превенцију сукоба” којег финансира Европска унија (ЕУ), а проводи Развојни програм Уједињених нација (УНДП) у Босни и Херцеговини реализујем свој пројекат “БХ људи” у оквиру којег ћу у наредних пола године представити 100 занимљивих људи из БиХ, по мом избору.
Тијана Ђокић је дипломирани економиста. Тренутно ради на позицији Начелнице одјељења за локални развој од марта. Има богато искуство у писању и имплементацији пројеката у невладином сектору кроз Удружење младих “Мобилијар” Соколац. По професији је рачуновођа и стекла је искуство у приватној агенцији за рачуноводство и ревизију. Испричала ми је да јој је искуство у НВО пројектима помогло и помаже стално у свему што ради. Како сам до ње дошла захваљујући тексту о Мобилијару, прво смо причале о овом удружењу.
ЂОКИЋ: Удружење младих “Мобилијар” Соколац је основано 2013. године од стране групе младих и спортиста који су имали циљ да побољшају понуду спортске инфраструктуре у нашем граду и да допринесу промоцији здравих стилова живота, како би се млади више окупљали на спортским теренима, развијали спортски дух и тиме генерисали сензибилитет за солидарност, тимско дјеловање и оштро се супротставили непримјереним облицима понашања.
Поменућу први пројекат који је реализован у Удружењу младих “Мобилијар” – изградња теретане на отвореном. Тим пројектом се дугорочно повећало интересовање младих за спорт и иновативне начине вјежбања и обликовања тијела. Научили смо много – да труд ипак на крају бива препознат и да су сви проблеми и препреке вриједно искуство. А ово нам је уједно био и вјетар у леђа да се ми позабавимо новим идејама како би одржали активним не само удружење већ и наше референсе које је требало даље надограђивати.
Морали смо унаприједити наше знање и наше вјештине искључиво похађањем едукативних програма како би научили да што квалитетније уопште формулишемо наше идеје и да дефинишемо акциони план за даље дјеловање. Учешћем на едукативним радионицама стекла сам прве контакте са координаторима успјешних удружења из Сарајева са којима убрзо потписујемо и први споразум о сарадњи.
По узору на њих и ми уводимо нове правце дјеловања у нашем удружењу. Бавили смо се проблемом незапослености младих људи на тај начин да они схвате да морају ојачати себе, инвестирати у своје знање и на тај начин се издвојити од осталих и самостално доћи до реализације својих циљева.
Споменућу чланство у Мрежи за изградњу мира као битан фактор у приступу информацијама и бази донатора. Такође су се низали и уговори о додјели средстава по пројектима, а напомињем да се радило о мини-грантовима. Резултати су били много већи, саме референце за нове донаторе, анимирање младих људи у заједници кроз конкретан рад па све до улоге мировног активисте. Када кажем мировни активиста мислим на допринос промоцији мира, подизању свијести о значају мира за економско и друштвено благостање у земљи и то све кроз Про-Будућност пројекте. Ми смо се изградили кроз те Про-Будућност пројекте, стварали сарадњу са младима друге нације и вјере и из другог ентитета.
Поменула бих још један пројекат. То је отварање Локалног волонтерског сервиса у нашој општини који дјелује као ресурсни центар. Има за циљ подстицање младих људи да своје слободно вријеме каналишу у друштвено-одговоран рад и тиме допринесу позитивним промјенама у својој локалној заједници.
ПИТАЛА САМ ЈЕ КАКВИ СУ ЈОЈ ПЛАНОВИ ЗА БУДУЋНОСТ.
ЂОКИЋ: Када су у питању планови за будућносту у Одјељењу за локални економски развој Општине Соколац ја ћу издвојити наставак активности на усвајању методологије као транспарентног начина финансирања цивилног друштва, интензивнију сарадњу са невладиним сектором како би их мотивисали да раде на што квалитетнијим и конкурентнијим пројектима и да би се и ми као локална заједница издвојили као шампиони у тој врсти сарадње са организацијама цивилног друштва. Такође радити на јачању сарадње са невладиним сектором. То је врло важно поље дјеловања и само као партнери можемо радити на продуктивнијим и конкретнијим развојним пројектима, а све у правцу рјешавања проблема и отворених питања у нашој локалној заједници. Оно што је јако битно је да се то ради привлачењем домаћих и страних инвеститора.
Такође је планиран рад на унапређењу координације са младима у правцу подизања свијести о потреби већег активизма на идентификовању приоритетних проблема у заједници и такође на презентовању истих кључним актерима.
Одјељење за локални економски развој ће свакако радити на промоцији успјешних невладиних организација пружањем техничке и оперативне помоћи у писању пројеката, организовањем обука за представљање невладиног сектора у писању пројектних приједлога и у јавном заговарању.
ПИТАЛА САМ ЈЕ ШТА МИСЛИ О ОДЛАСКУ МЛАДИХ ИЗ БИХ. СВЈЕСНА СВИХ ПРОБЛЕМА ТИЈАНА ИПАК ЖЕЛИ ВЈЕРОВАТИ БОЉУ БУДУЋНОСТ.
ЂОКИЋ: Ја бих радије говорила о резултатима који су унаприједили положај и права младих у БиХ, а то је Закон о младима у ФБиХ те Закон о омладинском организовању РС. Оно што недостаје јесте више таквих стратешких докумената. И млади треба јачим активизмом да скрену пажњу кључних актера на свим нивоима власти – да организују панел дискусије, округле столове и да захтијевају програме подршке. Наравно, морају да максимизирају своја залагања.
Такође ми у Општини Соколац имамо стратегију развоја омладинске политике од 2013. до 2018. године. Имамо план да у сарадњи са средњом школом и Заводом за запошљавање покренемо промоцију тражених и дефицитарних занимања на тржишту рада како би млади људи на вријеме испланирали своје образовање и даље усавршавање и ускладили их са оним што се тражи на тржишту рада.
ЈЕСИ ТИ НЕКАД РАЗМИШЉАЛА О ТОМЕ ДА ОДЕШ ИЗ БИХ?
ЂОКИЋ: Нисам. Радије бих све своје активности усмјерила овдје гдје јесам и појачала напоре да промијеним, да искористим неке позитивне промјене у друштву и све потенцијале са којима располаже наша земља.
