Његово високопреосвештенство новоизабрани митрополит дабробосански Хризостом данас ће бити свечано дочекан на Сокоцу, док ће сутра бити устоличен и уведен у трон у Храму Рођења Пресвете Богородице /Саборна црква/ у Сарајеву.
Новоименованог митрополита Хризостома дочекаће администратор Митрополије дабробосанске, владика захумско-херцеговачки и приморски Григорије са свештенством и вјерницима.
Међу бројним званичницима који ће присустовати дочеку на Сокоцу и сутрашњем увођењу у трон новоизабраног митрополита биће и члан Предсједништва БиХ из Републике Српске Младен Иванић.
Новоименованог митрополита Хризостома у 16.00 часова свештенство и вјерници дочекаће у Жљебовима, који се налазе на граници између двије епархије – Зворничко-тузланске и Дабробосанске.
У 17.00 часова планиран је долазак митрополита Хризостома на Соколац, гдје ће бити формирана литија до Храма Светог пророка Илије у којем ће бити служена доксологија, молитва којом се исказује моћ и величина Божија.
„Након свечаног чина доксологије, митрополит Хризостом ће се обратити вјерном народу и подијелити благослов“, рекао је раније Срни протојереј-ставрофор Борис Бандука.
Након служења молитве, биће уприличен свечани ручак и пригодан програм у Парохијском дому Храма Светог пророка Илије.
У Саборној цркви у Сарајеву сутра ће, са почетком у 9.30 часова Његова светост патријарх српски Иринеј служити Свету архијерејску литургију, уз саслужење архијереја и свештенства СПЦ.
Владика Хризостом је 61. митрополит дабробосански. Његово свјетовно име је Рајко Јевић, рођен је 4. марта 1952. године у Вођеници код Босанског Петровца од родитеља Николе и мајке Росе, рођене Радошевић.
Основну школу са одличним успјехом и примјерним владањем завршио је школске 1966/1967. године.
Његова одлука да „учи за попа“ наишла је на противљење у његовој породици, што је резултирало једногодишњим паузирањем у редовном школовању.
Школске 1968/1969. године уписао се у петоразредну Богословију у манастиру Крки, коју је са одличним успјехом окончао школске 1973. године.
Још као ученик 4. разреда Богословије примио је монашки постриг, а замонашио га је владика далматински Стефан Боца на бденију уочи празника Рођења Пресвете Богородице /Мале Госпојине/ 20. септембра 1971. године давши му на монашењу име Хризостом.
У чин ђакона рукоположен је на Крстовдан 27. септембра 1971. године, а у чин јеромонаха у Манастиру Крки 10. јуна 1973. године, када га је рукоположио тадашњи епископ далматински Стефан Боца.
Године 1974. након одслужења војног рока постављен је за секретара Црквеног суда у Епархији далматинској у Шибенику.
Благословом владике Стефана, уписао је ванредне студије теологије у Београду на Богословском факултету, али је због обавезе у Епархији далматинској и парохији скрадинској, коју је по потреби опслуживао, прекинуо ванредно студирање на Богословском факултету у Београду.
Већ 1975. године Свети архијерејски синод га је на препоруку владике Стефана упутио на редовне студије теологије у Букурешт, али због политичких разлога /инфорбировска афера Дапчевић/ тамо никада није отишао.
Због те „афере“ крајем јануара 1976. године владика Стефан га шаље у Солун ради учења грчког језика и припрема за упис на редовне студије теологије на Аристотеловом универзитету у Солуну, који је завршио 1980. године.
За све вријеме студирања у Солуну редовно је одлазио на Свету Гору Атонску и боравио, прије свега, у Манастиру Хиландару и другим светогорским манастирима. Посебно је био духовно везан за старца Никанора /Савића/, тадашњег првог епитропа хиландарског. Од њега је много научио, а молитва старца Никанора била је да послије завршених студија остане у Хиландару.
Његову молбу и жељу тада млади јеромонах Хризостом је осјетио и прихватио, па је одмах по положеној заклетви на крају студија отишао у Хиландар и примио послушања ефимериоса и секретара манастира за грчки језик.
Међутим, због инсистирања тадашњег владике далматинског Николаја /потоњег Митроплита дабробосанског/ да се врати у Манастир Крку и да буде наставник у тамошњој Богословији почетком 1981. године, јеромонах Хризостом се вратио у свој постриг Манастир Крку, у којој је од септембра 1981. до септембра 1991. године био наставник, васпитач, главни васпитач, манастирски економ, гостопримник, кустос новоотворене ризнице Манастира Крупе, администратор парохија ђеврсачке, скрадинске и брибирске.
У мају 1991. године Свети архијерејски сабор СПЦ изабрао га је за првог епископа новоосноване Епархије бихаћко-петровачке, а устоличен је одлуком Светог архијерејског синода 4. августа 1991. године у Храму Светог Саве у Дрвару јер је Катедрални храм у Босанском Петровцу био у фази реконструкције.
У Епархији бихаћко-петровачкој остао је 22 године.
Одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ, 1. јуна 2013. године изабран је на упражњену катедру епископа зворничко-тузланског, а 13. јула 2013. године устоличен је у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Бијељини.
Послије четири године архипастирског рада у Епархији зворничко-тузланској, одлуком Светог архијерејског сабора 24. маја ове године владика Хризостом изабран је за митрополита дабробосанског.
На трону митрополита дабробосанских он ће наслиједити блаженопочившег митрополита Николаја, као 61. по реду архијереја на трону Митрополије коју је 1220. године основао Свети Сава.
