Чланице Удружења произвођача “Романијски скоруп-кајмак” данас су на Сокоцу дале пуну подршку кампањи “Права на дјелу за жене на селу” и изнијеле приједлоге за законско регулисање и унапређење њиховог положаја на селу.
Изнесени су ставови о томе шта треба да буде уграђено у законе који регулишу материју пензијско-инвалидског осигурања, област пољопривреде и равноправност полова у БиХ, да би се унаприједио положај жена на селу.
Предсједник Удружења произвођача “Романијски скоруп-кајмак” Нада Максимовић са Хан Пијеска рекла је да жене овог удружења дају пуну подршку кампањи “Право на дјелу за жене на селу” јер сматрају да је положај жена на селу веома тежак.
“Наш радни дан не траје осам, већ више од 15 часова, али није довољно вреднован. Желимо да радимо, да продајемо своје производе по одговарајућој цијени без уцјена и на сигурном тржишту, да би од тога имали користи ми и заједница у којој живимо”, каже Максимовићева, уз напомену да управо зато траже да се њихов рад поштује.
Она је навела примјер дуготрајног процеса и труда око производње сланог скоруп-кајмака на овим просторима, који је добио “заштићено име поријекла”, али не и све остало што је потребно да би његова продаја била сигурна, а цијена повољна.
Јелена Влачић, виши стручни сарадник за рурални развој у Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди Министарства за пољопривреду, шумарство и водопривреду Републике Српске, Подручна јединица Соколац, каже да су евидентирани ставови произвођача романијског кајмака и нагласила да је унапређење положаја жена на селу веома важно за цијелу Српску.
Она је напоменула да Министарство за пољопривреду, шумарство и водопривреду Републике Српске већ дуже вријеме из аграрног буџета издваја подстицаје за подршку женским задругама и пословним активностима удружења жена.
“Од ове године, за све инвестиције у пољопривреди издвојено је додатних пет одсто за све жене које су носиоци пољопривредних газдинстава, што је додатно унаприједило положај жена на селу”, навела је Влачићева.
Она је подсјетила да у Агенцији за посредничке, информатичке и финансијске услуге /АПИФ/ има све више регистрованих жена и да оне улазе самостално као предузетници у посао на свом имању, али и да треба до краја спровести све законске могућности за побољшање економске сигурности жена на селу.
“Наставићемо да радимо на унапређењу положаја жена на селу, јер је то веома битно за цијелу Републику Српску, за демографско оживљавање села и економско оснаживање кроз пољопривредни и рурални развој села”, истакла је Влачићева.
Она је подсјетила да у БиХ око 80 одсто жена нема осигурање и не може користити право на пензију и здравствено осигурање, да жене на селу посједују само два одсто земље, а остварују свега један одсто свих пољопривредних примања.
Кампања под називом “Права на дјелу за жене на селу” спроводи се тренутно у пет градова БиХ, међу којима је и Соколац, да би се положај жена на селу системски и дугорочно побољшао и захтијева од ресорних министарства Републике Српске и Федерације БиХ да уведу адекватна законска рјешења.
