Дан косидбе „Романија 2017“: Прво мјесто Марку Мирићу из Новог Сада (ВИДЕО)

0

Традиционалана манифестација Дан косидбе „Романија 2017“, одржана у Брезјаку  надомак Сокоца, окупила је велики број косаца из Републике Српске, Федерације БиХ, Србије и других крајева.

Фијук косе у гласиначкој равници испунио је врели јулски дан, оживио сјећења времешних Романијаца на вријеме када су косе кованице у једрим мушким рукама биле незаобилазне у припремању хране за стоку. Ручно кошење траве и чувене мобе на Романији живе стотинама година, а такмичења се организују од 1975. године.

Данко Вучетић, предсједник Организационог одбора

У име Организационог одбора овогодишње косидбе, присутне је поздравио Данко Вучетић, предсједник Организационог одбора.

– Дани косидбе окупљају све више учесника. Ово је туристичко – спортска смотра која има задатак да окупи људе и подсјети на традицију овог краја. За све учеснике у спортским дисциплинама, као и за учеснике косидбе у појединачном и екипном такмичењу обезбједили смо вриједне награде – истакао је Вучетић.

Бјелица: Коса је развила романијске крајеве

Дан косидбе „Романија 2017“ отворио је начелник општине Соколац Милован Бјелица.

– Ова манифестација има дугу традицију, од 1975. године. Веома је значајна за промоцију романијског краја. Од пољопривреде су живјели наши преци. Коса је развила ове крајеве, подручје које има огромне површине пољопривредног земљишта. Косидба у Брезјаку, али и на другим просторима, не дозвољавају  да се та времена забораве. Људи су зарађивали косећи и тако су издржавали своја домаћинства. Ово је лијеп начин да их се присјетимо и да им се одужимо – рекао је Бјелица.

Недељко Керлец из Новог Сада  редовно  учествује  на  традициоланом Дану косидбе на Романији,  као и  на  оваквим и сличним  манифестацијама у Србији, Црној Гори и Републици Српској.

– Рођен сам у Шипову, а живим у Новом Саду. Радо долазим на косидбе у  Републици Српској. Освајао сам бројне награде. Теже траве од романијске нема у бившој Југославији. Јако тешка трава, „жица оштра“, захтијевала је доста напора. Драго ми је што постоје овакве манифестације,  да Срби не забораве своју традицију и обичаје које су им оставили очеви, дједови  и прадједови – поручио је Керлец.

Петогодишњи Никола Мијатовић

Свој први откос откосио је  петогодишњи Никола Мијатовић из Сокоца, најмлађи учесник. И ове године, међу такмичарима нашао се и најстарији косац – осамдесетогодишњи Будимир Мијатовић.

Осамдесетогодишњи Будимир Мијатовић

Прво мјесто  у појединачној конкуренцији освојио је  млађани  косац из Новог Сада Марко Мирић. Друго  мјесто припало је дугогодишњем учеснику  Саву Влачићу из Хан Пијеска, а треће још једном Ханпјешчанину – Небојши Дупљанинину. Награда за најљепше покошену парцелу  припала је Драгутину Мемедовићу из  соколачког села Видрићи.

Марко Мирић, побједник овогодишње манифестације

У екипном такмичењу најбољи су били браћа Дупљанин из Хан Пијеска. Друго мјесто припало је екипи „Јањ-Нови Сад“, а треће екипи Витомира из ханпјесачког села Џимрије.

Посјетиоци су имали прилику да виде и спортска такмичења у традиционалним дисциплинама. У  бацању камена с рамена најбољи је био Сокочанин Марко Лубарда. Друго мјесто заузео је  Никола Будеша, а треће Бојан Плакаловић.

Бјелица, Божовић, Лучић и петогодишњи Никола Мијатовић

Најбољи у обарању с брвна био је Миленко Гавриловић.

У потезању конопца, како се и очекивало, побиједила је екипа „Чајевић Комерц“.

За културни дио програма побринули су се чланови КУД “Завичај“ из Сокоца, те КУД „Срђан Кнежевић“ из Источног Сарајева. Ручне радове и традиционална романијска јела представиле су чланице Удружења „Соколице“ из Сокоца.

Манифестација “Дан косидбе Романија 2017” је подржана од стране Сталне радна групе за регионални рурални развој (SWG) у југоисточној Европи уз подршку GIZ-а у оквиру пројекта „Рурални развој кроз интегрисано управљање шумским и водним ресурсима“ (LEIWW).

Организатор овогодишњег Дана косидбе „Романија 2017“ била је Туристичка организација општине Соколац, а покровитељи манифестације су Град Источно Сарајево и општина Соколац.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо унесите коментар!
Овдје унесите своје име