Живописање цркве „Свете Петке“ у „Малом Зејтинлику“: Племенити чин Зорана Његовановића

Црква „Свете Петке“ у Војничком спомен-гробљу „Мали Зејтнилик“ у Сокоцу је посебна  светиња за све православне вјернике. Саграђена је да буде „духовни споменик“ српским синовима страдалим у Одбрамбено-отаџбинском рату.

Близу хиљаду српских војника са подручја Сарајевско – романијске регије почива у простору око богомоље, која је годинама мјесто ходочашћа не само породица страдалих, већ православних вјерника и свих других које пут нанесе у мали градић подно Романије.

Захваљујући великом добротовору Зорану Његовановићу, поријеклом из Вогошће,  чији најмилији почивају у „Малом Зејтинлику, Црква „Свете Петке“ добиће  живопис. Наиме, до скора бијеле зидове ове велике светиње, иконописци, већ пет мјесеци осликавају  композицијама из Библије, у складу са црквеним канонима. Радови су повјерени живописцима из Умјетничке радионице „Лазарус“ из Ћуприје, коју чине умјетници Радан Радојловић, Дејан Недељковић , Синиша Дамјановић, Марија Симић, а њима се однедавно придружила Сокочанка Силвана Мирковић.

Осликавање храма је у завршној  фази, па сам одлучила да посјетим ово свето мјесто, како бих написала причу о  веома значајном умјетничком дјелу,  које је од историјског значаја за људе овога краја.  Сама чињеница да је фрескописање оно што православну цркву издваја од других вјерских објеката, те да су фреске међу најстаријим свједоцима културе српскога народа, говори колико је значајан овај вид умјетности, као и племенити чин Зорана Његовановића, који је даривао иконопис великој светињи у „Малом Зејтинлику“.

По доласку у Цркву „Свете Петке“, затичем умјетника како уз звуке духовне музике црта крила херувима. Кроз разговор сазнајем да је то Синиша Дамјановић из Бања Луке,  да је један од ријетких иконописца у Републици Српској. Он је дио умјетничке екипе која у склопу Умјетничке радионице „Лазарус“ већ годинама осликава храмове на подручју српских земаља.

И остатак екипе је ту : Радан, Дејан, Марија и Силвана, такође раде дио свога посла.

Радан Радојловић, академски сликар из Ћуприје, оснивач је Умјетничке радионице „Лазарус“, која по потреби, броји од пет до осам чланова, углавном академских сликара са искуством  црквено – монументалног живописачког посла. Радионица је основана 1989. године, чији су умјетници до данас су живописали 29 црквених објеката.  Кроз разговор са  Радојловићем, сазанајем више о фрескописању Цркве „Свете Петке“.

– Црква је рађена у српско – византијском стилу на подлози секо, тј. сувом малтеру, са сценама које је дозволио сам архитектонски простор. Осликано је близу 400 квадрата ове цркве, са свим сценама које литургијски следују једну нужност у количини живописа, тако да по хронологији у олтару имамо Причешће апостола, Службу архијереја, Богородицу са Анђелима, и све оно што је литургијски поредак. Кроз једну композицију која је осликана са десне стране олтара, правимо  везу  са Спомен–гробљем „Мали Зејтнлик“. То је композција Свештеномученика дабробосанских, која на прави начин симболизује страдање српског народа овога краја, а на њој су живописани свештеници, монаси и епископи, страдали у претходним ратовима. Радимо по принципа старог византисјког  рукописа, преведеног на наш рукопис. Оно што је суштински најважније, то је колорит, ми се држимо пригушеног, смиреног колорита, што примијете и сами посматрачи, па кажу како је то мирно, тихо и љупко, а  ми желимо да то  постигнемо и по томе се препознају све наше фреске – рекао је Радојловић.

Кроз даљи разговор са Раданом, сазнајем како га је одушевило гостопримство Сокочана. Како рече, људи су сусретљиви и срдачни, а за пет мјесеци колико његова екипа борави у Сокоцу, успјели су да сазнају доста и о историји и култури овога краја.Оно што је оставило посебан  утисак и изазвало јаку емоцију код ових умјетника када су први пут дошли у Соколац,  било је Војничко – спомен  гробље „Мали Зејтинлик“.

Потресна прича о страдању Срба са Сарајевско – романијске регије, која је освједочена у хиљаду крстова, изазвале је  снажне  емоције и код Дејана Недељковића, академског сликара из Лесковца, који  ми кроз дрхтав глас рече да је први пут у Републици Српској  и да људи који живе овдје носе тешку историју.

– Овдје сам упозано много људи, чуо веома потресне приче, што је на мене оставило веома јак утисак. Први пут сам у Републици Српској и свако ко је Србин треба ту да дође и да упозна историју страдања  људи овога краја. Ови људи носе тешку историју која је проживљена у свакој генерацији. Сличне емоције доживио сам и на Косову, гдје смо прије двије године осликавали цркву у Шилову, код Гњилана – говори  Недељковић.

На моје ријечи да иконописци пишу историју, остављајући иза себе умјетничка дјела за будуће генерације, Дејан скромно, не придајући само себи и својим колегама  значај, рече:

– Сви ми који смо ту и који живимо, пишемо историју. Ми смо само они који ликовно забиљежимо на зиду доживљаје и осјећаје. Тај дар нам је Бог дао, а сви међусобно градимо историју једног народа. Оно чему би сваки човјек требао у своме животу да тежи  је да у сваком смислу буде што бољи, и као човјек и као неко ко ради неки посао,  да себе  утка у историју – рекао је Недељковић.

Женски дио екипе из ликовне радионице „Лазарус“ чине Марија Симић и Силвана Мирковић. Оне вриједно раде на осликавању орнамената у цркви. Марија  је из Крушевца и већ неко вријеме члан екипе, док се Сокочанка Силвана иконописцима придружила  током осликавања Цркве „Свете Петке“. Да више не бих одузимала веома драгоцјено вријеме сликарима, остављам их да уз духовну музику и мирну атмосферу наставе  са радом.

Крећем пут Цркве „Романијске Лазарице“, како бих разговарала са протојерејем- ставрофором Борисом Бандуком  и заокружила  причу о иконописању Цркве „Свете Петке“ у „Малом Зејтинлику“. У исчекивању крсне славе Светог Ђорђа, свештеник Бандука проналази мало времена да разговара са мном.

– Хвала Богу да ће храм „Свете Петке“ који је саграђен за потребе нас живих,  да свједочи о бесмртним дјелима свих српских синова који су сахрањени у „Малом Зејтинлику“, бити иконопосан. Комплетан фрескопис даривао је велики добротвор  Зоран Његовановић, који је родом са ових простора и чији најмилији почивају у гробљу „Мали Зејтнлик“. То је  велики, лијепи и хумани гест овог доброг човјека, којим он показује да својом душом припада овоме крају. Ово ће бити први храм на подручју Митрополије дабробосанске који ће имати на својим зидовима осликану икону Свештеномученика дабробосанских, који су пострадали у Другом свјетском рату, на челу са Митрополитом Петром Зимоњићем. Храм „Свете Петке“ ће кроз ту икону да свједочи о  крстовима и мученицима који почивају на „Малом Зејтинлику“- рекао је протојереј – ставрофор Борис Бандука.

Кроз разговор са свештеником Бандуком, сазнајем и  да је Црква „Светог пророка Илије“ некада била иконописана, између два свјетска рата осликао ју је први академски сликар у Босни и Херцеговини Роман Петровић, али да је почетком Другог свјетског рата бомбардована и да је тада страдао комплетан црквени инвентар и иконостас.

Фреске су један од најстаријих свједока историје и културе српског народа. Нешто што се одупире времену, и кроз године постојања са генерације на генерацију преносе историју писану вијековима. Живопис на зидовима Цркве “Свете Петке” у “Малом Зејтнилику”, улази у историју која је већ давно написана. Историју страдања српског народа са “друге стране Дрине”.