Припадници најелитнијих специјалних јединица Војске Републике Српске из протеклог рата поставили су данас највећу заставу Републике Српске на јарбол на Равној Романији и позвали на јединство српског народа у очувању Српске.
Повод за постављање заставе је братимљење бораца и ветерана, припадника специјалних јединица из протеклог одбрамбено-отаџбинског рата. Интонирањем химне „Боже правде“ и минутом ћутања одата је почаст свим страдалим војницима у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату.
Предсједник Организационог одбора овог скупа Милан Јоловић – Легенда рекао је да му је задовољцтво и част што су се окупили на Романији како би показали јединство српског народа.
Из Подрињског одреда специјалних снага „Вукови са Дрине“ у одбрамбено-отаџбинском рату погинуо је 81 борац, а око 700 их је рањено. Комадант Подрињског одреда „Вукови са Дрине“ пуковник Милан Јоловић – Легенда рекао је да је ово посебан дан, јер је донесена одлука да се побратиме и да заједно раде на очувању сјећања на најелитније јединице које су изнијеле највећи терет борбе у протеклом рату.
– Данас смо се окупили на Романији да подигнемо највећу српску заставу. Застава је симбол државности, али и окупљања. Овдје су припадници свих sпецијалних јединица Војске Републике Српске и припадници Мупа Републике Српске. Послали смо заједничку поруку нашем народу и политичком руководству у Сарајеву и Бања Луци да морају да буду јединствени, као што смо и ми били јединствени у протеклом рату, али и данас у миру. Нашем позиву су се одазвали „Вукови са Вучијака“, „Пантери“ из Бијељине, Специјална јединица „Пеша“ из Брчког, Специјална јединица „Манда“ из Угљевика, „Вукови са Дрине“, „Гарда“ из Шековића, „Јуришни одред“ из Власенице, „Бели вукови „ са Пала и Одред Мупа са Илиџе, истакао је Јоловић.
У години када се обиљежава 25. година од настанка Републике Српске, на легендарној Романији завиjорила се највеће српска застава као симбол заједништва и слоге српског народа.
Прва бијељинска лака пјешадијска бригада, Специјалне гарде „Пантери“ из Бијељине била је једна од елитних јединица Војске Републике Српске. Гарда Пантери основана је 2. маја 1992. године, а до првог јула 1992. звала се „Национална гарда Српске аутономне области Семберија и Мајевица“. Промијенила је имe у „Пантери“, у част погинулом команданту Бранку Пантелићу – Пантеру. Припадник јединице „Пантери“ Саво Миличић рекао је да је Удружење Гарде основано одмах након рата.
– У знак сјећања на наше погинуле борце, рањенике, живе борце и чланове породица погинулих, који су данас у незавидном положају, 1998. године основали смо Удружење. Имамо велики број чланова, који и данас расте, а подршку за рад добили смо од Града Бијељине. Основни циљ нашег постојања је гајење сјећања према борцима, да помажемо њихове породице, и наравно да отргнемо из заборава наш допринос за вријеме рата. Морам да нагласим да имамо подршку и од привредних субјеката, тако да, поред хуманитарне помоћи, настојимо да помажемо дјецу наших бораца и да их запослимо. У склопу редовних активности је и обиљежавање крсне славе – Ивањдан, те Дан формирања наше јединице – рекао је Миличић.
Он је подсјетио да су „Пантери“ били прва јединица створена у Републици Српској.
– Били смо први који су кренули, не у обрачун, него у одбрану нашег народа и вјере, који су били угрожени. Са ове дистанце, 25 година након рата, тешко ми је говорити о прошлим временима. Тада је било лакше, носила нас је младост, а водио понос. Имали смо људски карактер и понашање. Сви смо заједно јели кору хљеба и вољели се као браћа, а не као данашњи Срби, који се несложно боре, само за себе и за фотеље – казао је припадник јединице „Пантери“.
Миличић сматра да се ипак може утицати на данашњу омладину, да сачувају праве вриједности.
– У програму је предвиђено да омасовимо Удружење учлањивањем пионира. Скројићемо за њих униформе, да са ратном заставом наше јединице марширају у вријеме обиљежавања значајних догађаја. Тиме нећемо дозволити да паднемо у заборав, када по природи слова и Бога, ми старији одемо у вјечност – казао је Миличић, те поручио да нас мржња не превлада, већ да покажемо свима да смо благотворан, поштен и добар народ.
„Вукови са Вучијака“ je јединица формирана у мјесту Кремна близу Прњавора. Своје витештво су показали у рату борећи се прса у прса са непријатељским одредима. Комадант ове јединице Вељко Миланковић посмртно је одликован Орденом Милоша Обилића, јуна 1993. године. Представник ове чувене јединице на слободарској Романији данас је био комадант Миро Шикарац.
– Ово је диван гест, којим показујемо да нема мјеста подјелама међу српским јунацима, као ни подјелама на политичком нивоу у смислу очувања Републике Српске. Данашњим окупљањем их подсјећамо да је велика цијена плаћена за слободу коју сада имамо. Шаљемо поруку која нема никакве везе са покушајима дестабилизације Босне и Херцеговине и Републике Српске. Ово је само порука народу Републике Српске да ми желимо да уживамо у слободи, коју смо скупо платили и да боље живимо у Републици Српској – поручио је Шикарац.
Да подржи своје саборце на овом скупу дошао је и ратни командант Одреда специјалне полиције са Илиџе, Бранислав Окука.
– Данас су на платоу Романије присутни наши ратни другови, који се нису стидјели и ником нису сметали у рату. Ако смо се скупљали у најтежим моментима, ово је прилика да се окупимо и у миру и покажемо свима о каквом јединству је ријеч. Послије двадесет година након рата, мислим да је вријеме да се окупимо и кажемо шта мислимо, ми као творци Републике Српске, као људи који су у најтежим околностима стварали нашу Републику. Овим скупом ми никога не угрожавамо, не желимо никоме да пријетимо, само желимо да покажемо да смо живи – истакао је Окука.
Српски војвода Митар Максимовић Манда, као добровољац отишао је у Книн 1991. Борио се на више ратишта, а за своје борачке заслуге Манда је одликован и Орденом Милоша Обилића. У његову част подигнут је споменик у центру Угљевика. Велико задовољство поводом окупљања на Равној Романији изразио је и Драго Томић, предсједник Удружења „Мандини лавови“ Угљевик.
– Ова јединица је формирана у априлу 1992. године. Бројала је 160 људи. Кроз јединицу је прошло око 500 војника, махом добровољаца. Око четрдесет наших припадника је погинуло, а њих око стотину рањено. Нисмо учествовали у ратним злочинима, што доказује чињеница да након 25 година нико од припадника наше јединице није позван на било који суд. Ово Удружење је формирано након погибије нашег команданта Манде, команданта који је био узор и чувар српства. Велика је штета што смо изгубили тог човјека. Ми смо се организовали како би сачували сјећање на ову славну јединицу. Данашњи догађај је нешто што смо прижељкивали двадесет пет година. Камо среће да је то било и раније, али ни данас није касно. Надам се да ће ово окупљање прерасти у традицију и да ће данашњи скуп показати свима да се у Републици Српској може и мора живјети боље – поручио је Томић.
У саставу Специјалне јединице „Пеша“, која је названа по бившем команданту Бошку Перићу – Пеши, за одбрану Републике Српске борило се око 120 припадника Прве посавске бригаде. Живот је изгубило 20, међу њима и командант Пеша, на мајевичком брду Лисача, а готово сву су рањени. У част бившем команданту, прије двије године у Брчком је формирано Удружење Специјалне јединице „Пеша“.
– Наше Удружење броји педесетак чланова , који учествују у бројним активностима- обиљежавање Дана Специјалне јединице „Пеша“, годишњица погибије нашег команданта и редовно обилазимо породице погинулих бораца. Такође, настојимо да ангажујемо што више младих људи. Скромну помоћ за наш рад имамо захваљујући српским посланицима у Влади Дистрикта Брчко. Сматрам да је данашња манифестација на Равној Романији одлична и поучна. Требало је раније организовати братимљење, али никад није касно. Поручио бих српском народу и политичарима да, без обзира којој партији припадају, буду јединствени, као што смо ми били када смо крварили, гинули и давали животе за Републику Српску – рекао је Љубо Радушић, члан Удружења Специјалне јединице „Пеша“.
„Бели Вукови“ су били специјална јединица Војске Републике Српске у саставу Сарајевско – романијског корпуса. За команданта новооснованог јуришно – извиђачког одреда Сарајевско – романијског корпуса Војске РС био је изабран Срђан Кнежевић, који је био и командант „Белих Вукова“. Јединица је добила назив по томе што су њени припадници остали завијани у мећави на планини Бјелашници, коју само вукови могу да преживе. Секретар Удружења бораца „Бели Вукови“ са Пала Новица Капуран каже да је ова манифестација покушај преображења српског народа.
– Све те јединице су биле ударна песница Војске РС, која је одбранила и створила Српску. Пошто наши политичари више истичу заставе својих партија и подижу их изнад државе, ми смо овом заставом покушали да им ставимо до знања да је она једина права светиња наше Републике. Братимљење ових јединица је уједно позив политичарима да се зближе и да заједничким снагама покушају да развију Републику Српску, првенствено у економском погледу – казао је Капуран.
Заједничка порука свих присутних је да се ова окупљања наставе, те да се покаже јединство и слога српског народа. Наредни сусрет припадника најелитнијих специјалних јединица Војске Републике Српске из протеклог рата, али и осталих јединица – бригада и корпуса из састава Војске Републике Српске, планиран је у августу, на Вучијаку.
