Дан када се слави успомена на Светог Василија Острошког, на сва његова чудесна дјела, прославља се у хришћанској љубави и молитви. Улицом која води до цркве Светог пророка Илије кренули су вјерници на вечерње богослужење.
Сигурним корацима, као да није дуг пут иза њих корачали су и ходочасници који су се вратили са још једног Светог пута. Пута који је трајао шест дана. Пјесмом су поздравили све присутне, а затим присуствовали вечерњем богослужењу. Свештенство Црквене општине Соколац изразило им је захвалност што су још једном истрајали у својој вјери и што су до нас пренијели још једну причу која је доказ да се вјером у Бога могу превазићи све препреке.
„Острог зове и никад није касно да му се крене“, ријечи су које су нам пренијели овогодишњи ходоцасници. Најстарији међу њима је Миленко Цвијетић коме је ово треће поклоничко путовање.
– Никад није касно приступити овом путу. Мислим да међу нашим суграђанима има доста оних који имају људске и вјерске вриједности које их могу подстаћи да крену са нама. Путовање јесте тешко, али са вјером ниједан циљ није недостижан, па тако ни овај, поручује Цвијетић.
Лоше вријеме које је пратило ходочаснике није омело ниједног од њих. Сви су сложно дошли у манастир Острог и поклонили се моштима Светог Василија Чудотворца. У својој вјери и намјери истрајао је и најмлађи ходочасник, Стефан Бајагић.
– Уз благослов нашег свештенства кренули смо на ово путовање. Долазак у Свети манастир је посебан доживљај који се не може купити новцем. Иза себе носим дивне успомене. Позвао бих све оне који имају жељу да нам се придруже наредне године, да са нама дијеле и срећу и бол и доживе величанствен осјећај који се не може описати, већ се треба проживјети, рекао је Стефан.
Поклонички пут заједно су прешли брат и сестра, Младенка и Младен Вукосављевић. Младену је ово пето ходочашће, док је Младенка као једина дјевојка ове године по други пут препјешачила до Светог мјеста. Младен је први пут на ходочашће ишао са својих шеснаест година и планира да настави ову традицију.
– За овај пут потребно је труда, тамо гдје идемо дешавају се чуда, поручили су Вукосављевићи.
Ову причу вриједну дивљења и помена започели су Дејан Елез, Младен Цвијетић и Бранимир Боровчанин прије девет година. Од тада па до данас на Свети пут не иду сами. Све је већи број оних који желе да им се придруже и својим примјером покажу да се вјером и добром вољом све препреке могу прећи. Како кажу већ планирају наредни, јубиларни десети одлазак под Острошке стијене.
