Дирати у град Источно Сарајево исто је као да дирате у Дејтонски мировни споразум. Град Источно Сарајево је печат Републике Српске, каже у разговору за Катера Инфо Портал начелник општине Соколац, Милован Бјелица.
ПОЗНАТО ЈЕ ДА СТЕ, КАДА СТЕ 2012. ГОДИНЕ ДОШЛИ НА ПОЗИЦИЈУ НАЧЕЛНИКА ОВЕ ОПШТИНЕ, ЗАТЕКЛИ ОКО 6 МИЛИОНА КМ ОБАВЕЗА, НЕШТО ЈЕ САНИРАНО, А НЕШТО ЈОШ УВИЈЕК „СТОЈИ“. ИМАТЕ ЛИ КОНКРЕТАН ПЛАН КАКО, У ОВОМ ПЕРИОДУ КОЈИ ЈЕ ПРЕД ВАМА, ПОДИЋИ ОПШТИНУ НА НОГЕ И У КОЛИКОЈ МЈЕРИ ТО ЗАВИСИ ОД ВАС?
БЈЕЛИЦА: Од 2012. године када сам по први пут изабран за начелника општине Соколац, промијенило се много тога, а прије свега је чињеница да општином више не влада групица бахатих локалних моћника и кабадахија, већ да је одлучивање враћено у општинске органе и службе.
СДС и ја као начелник Сокоца четири године мијењамо ствари, огромним напорима и свим силама санирамо штету коју је општини и њеним грађанима нанијела власт СНСД-а у периоду од 2008. до 2012. године.
Те штете су биле огромне, јер је интересна група људи, са Мирком Чоловићем на челу, из Сокоца и његових ресурса исисала све што се исисати могло. Покушавају то и сада да чине, путем предузећа која су у надлежности републичке власти, као што је ШГ „Романија“.
Данашње укупне обавезе општине Соколац износе око 5 милиона КМ (кредит, репрограм према Пореској управи РС, обавезе према добављачима, буџетским корисницима). Из овога се види да општина Соколац има задужење испод 10%, а дозвољени законски лимит је 18%.
Протекле четири године уводили смо ред, вратили одлучивање у институције, свим силама смо настојали да намиримо обавезе који смо наслиједили, борили се да спријечимо даље уништавање природних богатстава, првенствено шума, пољопривредног земљишта и изворишта питке воде.
У потпуности смо „отворили“ општину. Чести гости општине Соколац биле су многе привредне и политичке делегације, представници удружења грађана, представници средстава информисања (ТВ и радио екипе, новинари), представници OSCE-а, SIDE, World Vision-a, UNESO-a, USAID-a, Каритаса, Америчке бискупске конференције, италијанског LOT тима, представници повратничких Удружења, представници Европске инвестиционе банке, Европске банке за обнову и развој, Свјетске банке и представници домаћих банака, НАТО штаба, представници UNICEF-a и организације „Dubai Cares“, представници Града Источно Сарајево, те министарстава и органа на нивоу Републике Српске и Босне и Херцеговине, бројни амбасадори, фондови и други.
Посебно треба истаћи посјете црквених великодостојника, патријарха српског г. Иринеја, митрополита дабробосанског г. Николаја, епископа захумско-херцеговачког и приморског г. Григорија, епископа зворничко-тузланског г.Хризостома, епископа бихаћко-петровачког г. Атанасија, епископа банатског г. Никанора, и епископа сремског г. Василија.
Кроз низ остварених посјета општини Соколац, остварена је добра сарадња и са представницима Народне Скупштине Републике Српске, ректорима, проректорима и деканима Универзитета у Источном Сарајеву, проректором Универзитета у Зеници, представницима Пољопривредног института РС, представницима Републичког синдиката, као представницима Института за тражење несталих.
Не желим давати обећања која не могу испунити, али сигурно знам да ћу наставити да се борим за Соколац и да радим онолико колико могу како би општина напредовала, а њени становници имали бољи стандард.
И даље ћемо настојати да Сокоцу и њеним грађанима вратимо његова природна богатсва, да спасимо шуме, које су сада под окриљем републичке власти и која допушта да оне лагано умиру. Соколац има довољно природних ресурса, који, ако се паметно искористе и ако се у њих буде улагало, могу нашим људима обезбиједити послове и солидан живот.
Проактиван приступ општинског руководства се огледао и у иницирању пословних контаката и сарадње са представницима Европске уније у БиХ, амбасадом Њемачке у БиХ, амбасадором Француске у БиХ, креирању и потписивању споразума о сарадњи са једним бројем општина из Србије и Црне Горе, као и са једним бројем општина Федерације БиХ, чији је крајњи циљ израда заједничких приједлога пројеката, те заједничког наступа на тржишту.
Народ препознаје да радимо за његово добро и наставићемо да радимо у том смјеру.
ОЧЕКУЈЕТЕ ЛИ ОД ВЛАДЕ РС ПОМОЋ ЈЕР ОПШТИНА СОКОЛАЦ СПАДА У РЕД „ОПОЗИЦИОНИХ“ ОПШТИНА, ДА ЛИ СЕ НАЗИРЕ СПРЕМНОСТ И ВОЉА У ТОМ ПРАВЦУ?
БЈЕЛИЦА: Кроз низ остварених посјета општини Соколац, остварена је добра сарадња са представницима Владе РС, Народне скупштине РС, Академском заједницом, директорима Јавних предузећа и установа. Неку значајнију помоћ не можемо очекивати јер је и сама Влада РС у великим проблемима. Имали смо неколико пројеката веома важних за нашу општину који су добили подршку од надлежних министарстава.
ПРЕТХОДНИХ ДАНА ПРОТЕСТОВАЛИ СУ ДРВОПРЕРАЂИВАЧИ НА СОКОЦУ ТЕ ЗАТРАЖИЛИ СМЈЕНУ ДИРЕКТОРА „ШУМА РС“ РИСТЕ МАРИЋА И КОМПЛЕТНОГ РУКОВОДСТВА ОВОГ ПРЕДУЗЕЋА. НЕПОСРЕДАН ПОВОД ЗА ПРОТЕСТ, НА КОЈЕМ СЕ ОКУПИЛО ОКО ДВИЈЕ ХИЉАДЕ ЉУДИ, БИО ЈЕ ИМЕНОВАЊЕ РАЈКА БУЛАЈИЋА, КАДРА СНСД-А, НА ЧЕЛО ШУМСКОГ ГАЗДИНСТВА „РОМАНИЈА“. ШТА ВИ МИСЛИТЕ О СВЕМУ ОВОМЕ? КО БИ, ПО ВАШЕМ МИШЉЕЊУ, ТРЕБАО БИТИ НА ЧЕЛУ ШГ „РОМАНИЈА“?
БЈЕЛИЦА: Руководство општине Соколац са мном на челу, 15. априла је путем саопштења позивало све надлежне институције Републике Српске да омогуће грађанима ове локалне заједнице право на слободно изражавање ставова путем протесних окупљања.
Наиме, дрвопрерађивачи са подручја општине Соколац, 18. априла организовали су протесте како би изразили своје незадовољство одлуком Јавног предузећа ,,Шуме Српске“ да на мјесто директора именује Рајка Булајића. Међутим, предсједник Општинског одбора СНСД Соколац, Мирко Чоловић и његове присталице планирали су организовање контра-митинга на истом мјесту 30 минута прије протеста дрвопрерађивача.
У том саопштењу, позвали смо надлежне институције Републике Српске,али и руководство СНСД-а, да се ,,не играју ватром“. Заказивање контра-митинга је био покушај да се од ЦЈБ Источно Сарајево издејствује забрана оба митинга како би се дрвопрерађивачи спријечили да искажу незадовољство именовањем Рајка Булајића који је Шумско газдинство ,,Романија“, у директорском мандату 2008-2012. године, оштетио за више милиона марака давајући робу непоузданим купцима без гаранције, и против којег је до сада предато више кривичних пријава. Због претходно наведеног, Булајић је смијењен са позиције директора ШГ „Романија“ 2012. године. На овај начин руководство Општинског одбора СНСД-а покушавало је, осим легализације криминала и корупције, изазвати нереде у Сокоцу који су могли имати несагледиве последице.
Од Јавног предузећа ,,Шуме Српске“ захтјевамо да на мјесто директора Шумског газдинства ,,Романија“ именује директора који ће сарађивати са локалним дрвопрерађивачима јер су они носиоци привредног развоја општине Соколац. ,,Шуме Српске“ дужне су да воде рачуна о интересу локалне заједнице и њених становника, а не да криминалним радњама уништавају оно што припада народу ове општине, а све у циљу нелегалног богаћења појединаца.
Правосудне институције Републике Српске позивамо да раде свој посао како не би били у ситуацији да особе осумњичене за организовани криминал и утају пореза одлучују о раду јавних предузећа и судбини њихових радника, али и свих грађана.
Господину Ристу Марићу би најбоље било да поднесе оставку јер је прије неколико дана рекао да није потписао ниједно рjешење. Међутим, када је то Рјешење објављено на Радио-телевизији Републике Српске (РТРС), рекао је да му је то Рјешење највјероватније подметнуто на потпис. Очигледно је да је г-дин Марић у више наврата покушавао обманути јавност и све дрвопрерађиваче Сарајевско-романијске регије. Последња његова изјава за јавност је да се поништавају Рјешења која је потписао 12. априла ове године са образложењем да ће именовати в.д. директора ШГ „Романија“ и да ће у року од седам дана расписати нови јавни конкурс за избор и именовање директора поменутог шумског газдинства.
МИНИСТАР УПРАВЕ И ЛОКАЛНЕ САМОУПРАВЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ, ЛЕЈЛА РЕШИЋ, ИЗЈАВИЛА ЈЕ ДА ЈЕ У ТОКУ ИЗРАДА НОВОГ ЗАКОНА О ГРАДУ ИСТОЧНО САРАЈЕВО КОЈИМ ЋЕ БИТИ ДЕФИНИСАНА МНОГА ПИТАЊА КОЈА ОПТЕРЕЋУЈУ СТАНОВНИКЕ ШЕСТ ГРАДСКИХ ОПШТИНА. КАО НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ НАВЕЛА ЈЕ НЕДЕФИНИСАЊЕ ВИШКОВА КОЈИ СЕ ПОЈАВЉУЈУ У БУЏЕТУ – КОМЕ И КАКО ОНИ ИДУ. КАКАВ ЈЕ ВАШ СТАВ О ОВОМ ПИТАЊУ?
БЈЕЛИЦА: Град Источно Сарајево је једна од ријетких локалних заједница у Српској која има суфицит у буџету, и тај новац може дијелити само градска Скупштина, како је и дефинисано Законом.
Дирати у град Источно Сарајево исто је као да дирате у Дејтонски мировни споразум. Град Источно Сарајево је печат Републике Српске. Сада неко `шибицарском` политиком покушава да освоји политичке поене.
Колико Влада Републике Српске води рачуна о граду и општинама у којима није на власти СНСД, показује податак да је пропало све што је у њиховој надлежности – Олимпијски центар „Јахорина“, РАОП, ФАМОС, Нова Романија, шумска газдинства…
Српско Сарајево је прије 20 година имало Клинички центар, а данас захваљујући Влади Републике Српске, Источно Сарајево нема ни болницу. Обећања о изградњи нове болнице грађани Источног Сарајева слушају већ 20 година. Прије 15 година Влада Грчке донирала је средства за нову болницу, али су она преусмјерена у изградњу спортске дворане у Александровцу за кошаркашки клуб „Игокеа“. Да ли је прече здравље становника ове регије или један приватни спортски клуб?
Свједоци смо ових дана да љекари и сестре из Болнице Касиндо не могу да овјере здравствене књижице, да за лијечење морају плаћати пуну цијену услуга, што је апсурд над апсурдима.
Здравство у Сокоцу дугује око 10 милиона КМ према фондовима, Пореској управи РС и добављачима. Психијатријска болница „Соколац“ више од 15 мјесеци на измирује обавезе за доприносе и порезе. Број радника је премашио број пацијената. Завод за форензичку психијатрију у Подроманији тренутно броји нешто више од 20 пацијената, док је преко 60 радника запослено. То је неодрживо стање како за установе тако и за буџет општине.
ОПШТИНА СОКОЛАЦ СЕ КАО И ДРУГИ КРАЈЕВИ БИХ, СУОЧАВА СА СВЕ ВЕЋИМ ОДЛИВОМ МЛАДИХ ЗБОГ НЕДОСТАТКА ПОСЛА И ДОБРИХ УСЛОВА ЗА СТВАРАЊЕ ПОРОДИЦЕ. НАЈАВЉЕНА ГРАДЊА БРЗЕ ЦЕСТЕ КОЈА БИ СПАЈАЛА САРАЈЕВО И БЕОГРАД УЛИЈЕВА ТРАЧАК НАДЕ, АЛИ НАКОН САМОГ ПОМЕНА ОВОГ ПРОЈЕКТА ПОЈАВИЛЕ СУ СЕ И РАЗНЕ ОПЦИЈЕ, ЈЕДНА ЈЕ ПРЕКО СОКОЦА, А ДРУГА ЗАОБИЛАЗИ СОКОЛАЦ. МОЖЕТЕ ЛИ НАМ МАЛО ПРОКОМЕНТАРИСАТИ ОВЕ ОПЦИЈЕ? ДОКЛЕ СЕ УОПШТЕ СТИГЛО СА ОВИМ ПРОЈЕКТОМ И КАДА БИ СЕ МОГЛА ОЧЕКИВАТИ ЊЕГОВА РЕАЛИЗАЦИЈА?
БЈЕЛИЦА: Тај пројекат је живот, буквално живот свих ових локалних заједница на Истоку, без тог пута ми смо мртви, значи без тог пута, аутопута, овај простор ће бити мртав, а мислим да никоме није у интересу да се то деси.
У источном дијелу Српске живи више од 140 хиљада људи, а овај пројекат би зауставио одлив становништва и поспијешио развој регија.
Свакако да ће стручне анализе бити приоритетне, по питању трасе, али је и неопходно, ради националних и других интереса народа, с једне и друге стране Дрине, узети у обзир и друге битне чињенице. Наш став и мишљење је да треба анализирати двије могуће трасе.
I – Сарајево-Соколац-Зворник-Рума-Београд (цца 300 километара)
II – Сарајево-Соколац-Устипрача-Вишеград-Београд (цца 360 километара).
Обје ове трасе имају заједнички дио Сарајево-Соколац а даље и једна и друга, са приближно истом километражом, (цца 90 километара), у цјелости пролазе кроз Републику Српску.
Неколико је битних разлога зашто варијанта I има апсолутни приоритет:
1. Повезује Романијско-Бирчанску регију, која чини централни дио Подриња, пролазећи, од Сокоца па на даље, кроз осам општина: Хан Пијесак, Власеница, Шековићи, Милићи, Братунац, Сребреница, Зворник, Осмаци.
На овом подручју, површине цца 2.450 км квадратних, што чини 10 % територије Републике Српске, живи око 140.000 становника, што је приближно 12% од укупног становништва Републике Српске.
2. Подручје обилује значајним природним ресурсима, посебно рудним богатством, као што су: олово-цинкане и руде боксита, које чине сто посто тог рудног богатства Републике Српске, шумско богатство са око 500.000 метара кубних дрвног етата на годишњем нивоу, значајне хидро потенцијале, (Просторним планом Републике Српске предвиђена је изградња већег броја хидро-централа на ријеци Дрини, као што су: Грабовица I и II, Полом, Тегаре итд.).
Дрина чини границу са Србијом у дужини од око 200 километара.
Од 8 мостова на ријеци Дрини, 6 је на подручју регије Бирач (Скелани, Братунац, Зворник, Каракај, Каракај жељезнички мост и Шепак). Важно је напоменути и да су највеће привредне, културне, спортске, родбинске и све друге везе, које спајају два народа са обје стране Дрине, на овом дијелу Републике Српске и Србије. Овај дио Републике Српске спада у сиромашније дијелове, највише је страдао кроз историју и има највећа исељавања становништва.
3. Ова траса је уједно најкраћа, а од цца 300 километара, кроз Републику Српску пролази 140 километара, посматрано од Сарајева односно 90 километара посматрано од Сокоца. Веома је битно и јако важно нагласити односно да се има у виду да ова траса дужине цца 287 километара, повезује и Нови Сад као центар Војводине (Сарајево-Зворник-Нови Сад – 287 километара)
РАНИЈЕ СТЕ НАЈВЉИВАЛИ РЕВИТАЛИЗАЦИЈУ ЦЕНТРА ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ ПРОИЗВОДЊЕ У БРДСКО-ПЛАНИНСКИМ ПОДРУЧЈИМА, КАО И РЕВИТАЛИЗАЦИЈУ „УНИСА“-А, ИЗГРАДЊУ СИСТЕМА ДАЉИНСКОГ ГРИЈАЊА НА БИОМАСУ СА КОГЕНЕРАЦИЈОМ, ПРОШИРЕЊЕ ТОПЛАНЕ, ТЕ ПРОШИРЕЊЕ ТОПЛОВОДНЕ МРЕЖЕ. СВЕ СУ ОВО ВЕЛИКИ И ИЗУЗЕТНО ВАЖНИ ПРОЈЕКТИ ЗА ОПШТИНУ СОКОЛАЦ, НЕКИ СУ ЗАПОЧЕТИ А НЕКИ ЈОШ НЕ. ДОКЛЕ СЕ СТИГЛО СА РЕАЛИЗАЦИЈОМ ОВИХ ПРОЈЕКАТА И КАДА СЕ ОЧЕКУЈЕ ЊИХОВ ПОЧЕТАК/ЗАВРШЕТАК, ОДНОСНО КОНАЧНА РЕАЛИЗАЦИЈА?
БЈЕЛИЦА: Пољопривреда је, поред дрвопрерађивачке, најзначајнија грана привреде на подручју наше општине.
Центар за унапређење пољопривреде а.д. „Соколац“ бави се гајењем безвирусног сјемена кромпира и ситног сјемена крмног биља, а постоји од 80-их година. Деведесетих година почеле су невоље у овом предузећу, што је завршило ступањем под стечај. Ових дана међународни експерти из Организације за храну и пољопривреду (ФАО) и стручњаци Пољопривредног факултета Универзитета у Источном Сарајеву боравили су у Институту у Бањалуци и разговарали о Соколачком Центру за унапређење пољопривреде. ФАО је обезбједио почетна средства у износу од 2.500.000 КМ за ревитализацију објеката, за набавку нове лабораторије и пољопривредне механизације. У наредних 60 дана треба да се прикупи документација и крене са активностима.
Фабрику „УНИС“ почетком прошле године откупила је фирма „Инвест-градња“ и у току је припрема објеката за успостављање производње коју ће опслуживати око 200 радника.
Што се тиче пројекта даљинског гријања, у октобру 2015. године, Конзорциј „CMS Reich-Rohrwig Hainz“ d.o.o., „ЦЕТЕОР“ д.о.о. Сарајево, и „GreenMax Capital Advisors“ урадили су Студију оправданости система даљинског гријања на биомасу са когенерацијом. Укупна вриједност пројекта је око 15.200.000,00 КМ.
Европска унија посредством Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) финансирала је израду пројектне документације за овај пројекат, који ће бити реализован путем јавно-приватног партнерства.
Пројекат је добио подршку свих ресорних министарстава и Владе Републике Српске која је 30. децембра 2015. године, на 55. сједници дала сагласност за реализацију пројекта. Према Студији ријеч је о когенеративном постројењу на биомасу са технологијом Органског Ранкиновог циклуса капацитета производње електричне енергије од 1МW и топлотног капацитета од 4,1МW. Производња електричне енергије ће се испоручивати у електроенергетску мрежу, и остварити приход од 1.930.000,00 КМ (близу 1.000.000 евра) на годишњем нивоу.
Крајњи циљ пројекта је обезбиједити боље услове боравка и рада корисника даљинског гријања, како постојећих тако и нових, који ће бити обухваћени системом даљинског гријања.
Због одређених недостатака у првом Јавном позиву, у припреми је нови јавни позив за реализацију пројекта ЈПП “Обнова, проширење, управљање, одржавање и снабдијевање топлотом Система даљинског гријања у општини Соколац са инсталирањем когенерационог постројења на биомасу.
Такође, желим поменути још неке ваоме важне пројекте за нашу локалну заједницу.
То је прије свега пројекат „Реконструкција јавног освјетљења и унапређење енергетске ефикасности у систему јавног освјетљења у општини Соколац“, укупне вриједности око 5 милиона КМ. Пројекат подразумијева реконструкцију, управљање и одржавање јавног освјетљења на територији општине Соколац увођењем LED технологије, по принципу јавно – приватног партнерства. Конкурс је недавно завршен, а пријавило се неколико значајних компанија као што су „Горење“, „Келаг“ и „Филипс“. Слиједи разматрање комисије о понудама, а потом постављање расвјете и замјена старих сијалица LED расвјетом.
У протекле четири године постављено је око 400 нових сијаличних мјеста и стубова у граду и приградским насељима. Остала су још нека мјеста у којима ћемо поставити расвјету у скоријем периоду.
Такође, у припремама смо пројекта „Системско рјешавање водоснабдијевања, канализације, пречишћавања отпадних вода, заштите изворишта и животне средине“. Захваљујући Стручном тиму Европске инвестиционе банке, израђена је Студија изводљивости. Овим пројектом ријешиће се проблем отпадних вода, сливова, изворишта и отворити перспектива развоја општине као здраве животне средине. Пројекат је финансирала Европска унија, а имплементатор пројекта је WYG International. Кроз студију изводљивости обрађена су сва питања и проблеми које постоје у водоснабдијевању и канализационом систему. Квалитетна студија изводљивости отвара могућности финансирања из фондова Европске уније, који подржавају програме у области заштите животне средине.
У току је ревитализација фарме крава у Подроманији, чији је финансијер и имплементатор „ТЦ зона“ Бања Лука. Укупна вриједност пројекта је око 5.000.000,00 КМ. У 2016. години спроведен је поступак додјела концесије, права обављања дјелатности коришћењем пољопривредног земљишта површине 428 ha на одређено вријеме, под условима прописаним Законом. У току је припрема земљишта за сјетву.
Уколико у скорије вријеме не дође до рјешавања регионалне депоније, преговарамо да у Сокоцу направимо „комунално двориште“, гдје би се вршило сортирање отпада. Усвојили смо Студију о утицају на животну средину, управљање комуналним отпадом на подручју општине Соколац. Циљ ове Студије је да сагледа цјелокупно стање, анализирају могућности и економска испалтивост увођења рециклажног раздвајања отпада и оснивања рециклажног дворишта, те да конкретан приједлог мјера за управљање отпадом на подручју Сокоца, у циљу очувања природних ресурса и животне средине.
Почетком маја очекујемо расписивање међународног тендера за изградњу двије стамбене зграде у Сокоцу. Ријеч је о пројекту „Затварања колективних центара и алтернативног смјештаја – CEB II“ који се финансира из кредитног задужења Босне и Херцеговине према Развојној банци Савјета Европе, а бесповратна средства за Општину Соколац износе 2,2 милиона КМ. Пројектно-техничку документацију и прикључак на инфраструктуру обезбиједила је Општина Соколац, а вриједност поменутих радова је 400.000 КМ.
Ово су само неке од активности које Општинска управа и ја на њеном челу спроводимо и које ће, сигуран сам, дати резултате у времену које је пред нама.“
