Промјена годишњих доба на више начина утиче на људски организам. Како нам је наступило прољеће, тако нам стижу и одређене здравствене тегобе. На првом мјесту се издваја алергија.
Епидемиолог у соколачком Дому здравља „Др Љубомир Ћеранић“, доктор Самојко Петрић, подсјетио је како су се кроз историју манифестовале разне болести.
– До шездестих година прошлог вијека имали смо експанзију заразних болести, а туберкулоза је била најизраженија. Нагли развој индустрије допринио је развоју хроничних незаразних болести, што је довело до развоја моћних антибиотика и вакцина, те су искоријењене неке дјечије болести као што су велики кашаљ и дифтерија. Појава сиде јавља се 1981. године, а 1968. медицинари се сусрећу са вирусом еболе. Велике богиње манифестовале су се 1972. године. Данас се сусрећемо са великим бројем заразних болести, што нам доказује податак да смо у 2016. години у Републици Српској имали пријављених 14.289 заразних болести, а у Сарајевско-романијској регији било је 1.149. регистрованих заразних болести. Ово говорим из разлога што су алергије болест савременог доба. Прије стотину година за њих се није ни знало. Тада су се људи хранили здраво, јели су храну без адитива, хемикалија, конзерванса – рекао је Петрић.
Доктор Петрић каже да постоји велики број алергија, те алергена, односно узрочника који доводе до разних реакција.
– Постоје алергије на полен и оне су карактеристичне за овај период. Код респираторних алергија највећи узрочници су прашина, гриње, длаке животиња, те алергени који се налазе у природи. Алергије које се јављају преко дисајних путева изазивају цурење и упалу носа, тачније алергијски ринитис. Када су у питању кожне алергије, код дјеце често имамо појаву екцема, а код одраслих могу бити реакције на накит, детерџент и све што долази у контакт са кожом. Није ријетка ни појава дигестивних алергија, које се уносе путем хране. Овај облик се јавља најчешће конзумирањем јагода, кикирикија, јаја и слично. Имамо и биолошке алергије које изазивају убоди инсеката – стршљенова и пчела – истакао је епидемиолог.
Појам алергија потиче од грчких ријечи алос што значи други или промијењен и ергон што значи рад.
– Када спојимо те двије ријечи не видимо блиску везу, али са стручног аспекта те ријечи значе да је алергија реакција нашег организма односно имуног система са поновном супстанцом што доводи до стварања специфичних антигена. То нам објашњава појам алос – други, јер значи да смо већ били у контакту са одређеном супстанцом, да је наш организам створио антитјела, те поново реагује на дату супстанцу – додао је Петрић.
Епидемиолог у соколачком Дому здравља објаснио је механизам настанка алергија.
– У томе велику улогу има имуноглобулин Е, специфично антитјело, који се спаја са рецепторима мастоцида, ћелија базофила и ослобађа се хистамин. Тада долази до ширења крвних судова, у поткожном растреситом ткиву ствара се ангиоедем (појава отока коже, слузокоже, језика) – наводи он.
Доктор Самојко Петрић појаснио је како се дефинише календар алергија и шта чинити у случају алармантних стања.
– Поленске алергије јављају се у марту и априлу, у периоду који је сада наступио и када долази до цвјетања биљака. Алергије на траве јављају се у периоду мај – јун. Реакције на коров настају од јуна до октобра, а почетком новембра наступа период реакције на амброзију. Јаке реакције могу изазвати убоди инсеката или ињекције. Почиње трњење слузокоже у устима, долази до сужавања крвниих судова, крвни притисак опада, наступа убрзани рад срца, јавља се глад за кисеоником и долази до гушења. У најгорем случају пацијент губи свијест и пада у кому, гдје је потребна хитна интервенција или наступа смрт. Никада се не зна како ће чији организам реаговати, то зависи од имуног система пацијента. Ми љекари, на примјер, можемо употријебити стотину истих ињекција на стотину људи и да се никоме ништа не деси. Али, дође стотину и први пацијент који прими исту ињекцију и доживи бурну реакцију – испричао је он.
Епидемиолог Петрић поручио је које су превентивне мјере које можемо предузети у вријеме алергија.
– Уколико особе знају да су алергичне на инсекте, а иду у природу гдје нема здравствених установа, треба унапријед купити у апотеци антихистаминик флонидан. Пожељно би било да уз себе имају ињекције синопена или дексаметазона, које могу сами себи дати у случајевима опасним по живот. Што се тиче превенције које доба дана је напогодније, мора се знати да је ујутру полен најраспрострањенији. При повратку кући, одјећа се треба истрести, те истуширати и косу опрати, јер се у косу полен највише таложи. Обавезно је затварање прозора у кућама – наглашава доктор.
Као и код многих других болести, генетика је један од фактора ризика за настанак алергија.
– Алергије могу бити насљедне и стечене. Међутим, ако су оба родитеља алергична онда је очекивати да ће дјеца бити алергична. Генетика је чудо у сваком смислу, тако да је и код алергија насљедни фактор један од кључних – казао је Петрић.
Постоји могућност да алергије временом нестану или се јављају у мањем обиму него у почетним фазама.
– Једна од специфичних метода у лијечењу алергија јесте хипосензибилизација. Уколико пацијент стално долази у контакт са неким алергеном, организам се бори и може да се деси да успије у тој дуготрајној борби. Временом побиједи и алергија нестаје – истакао је доктор Петрић.
Он је додао да у организму може доћи до безазлених реакција када није потребан одлазак љекару.
– Може се десити да дође до неких бенигних осипа, да се кожа зацрвени од зноја и тада не треба стварати панику. Али, уколико је особа већ доживљавала кризну реакцију, нарочито на убод инсекта, онда је потребно одмах интервенисати или потражити помоћ у најближој амбуланти – казао је епидемиолог Самојко Петрић.
Како лијекови нису ријетки алергени, љекари су увијек под ризиком када примјењују лијекове на пацијентима.
– То је оно са чиме се ми носимо 24 часа дневно, то нас највише умара. Много је лијекова који могу изазвати нуспојаве и када обратимо пажњу на листу негативних реакција у упутству сваког лијека, не бисмо ништа смјели давати пацијентима. Међутим, свачији имуни систем је другачији. Зато увијек питамо пацијента да ли је алергичан на неке од лијекова. Уколико постоји ризик или нека реакција препоручујемо да се ураде алергијски тестови – додао је Петрић.
Алергије нису безазлене болести и није их лако побиједити, а некада се са њима боримо до краја живота. У свијету тренутно од алергија пати близу 60 милиона људи.
