Храбро и успјешно се Сокочанин Ромсок  деценијама  носио са стиховима и прозом, неуморно градио и надграђивао  себе у свијету књижевности.

Стиховањем је  кренуо у књижевну авантуру, на  трновите путеве пјесништва. Када би осјетио замор  од риме, запловио би  на таласима  прозе, а потом се  поново враћао  стиховима.  Написао је 13 књига- шест  збирки пјесама и седам прозних дјела.  Писао је  деценијама пјесме, романе, приповијетке, поеме, путописе, за радост оних што воле  књиге. Постао  поштовано  име  међу  књижевним ствараоцима у Републици Српској.

Силну енергију потрошио је пишући за одрасле, али у свакој објављеној збирци поезије  нашла се и покоја  пјесма за  малишане, за оне  што  не осјећају злобу и гријехове овоземљана. Накупило се тих стихова за дјецу у његовим збиркама, новинама и часописима, довољно  да  испуне  његову  прву збирку поезије  за  најмлађе.  Из соколачке Штампарије  закорачила је  ових дана  међу читаоце „Лукина књига“, коју је  Ромсок посветио својим унучадима – Луки и Катарини, али и свој дјеци под капом небеском.  То казују  и сљедећи стихови.

,,Ова књига од златних слова
Није само за мене грађена.
И за вас овдје има снова-
Свима су врата отвоерена.“

– Ову књигу градио сам  пуних десет година. У њој су стиихови  објављени  у мојим збиркама. Књига је ово за мале и велике људе, за моју унучад и све  друге дјечије душе. Свака пјесма има поруку за малене, казује  шта би то требало да чине да би избјегли  оно што нуди  повампирена цивилизација  и лудило свакодневице,  учи малишане  како да постану добри и племенити  људи. Средства за њено штампање  дуго сам одвајао од скромног породичног буџета. Добри човјек – Миле Шука, власнике Штампарије Соколац, осјетио је моју  муку и испод цијене  стихове  протурио  кроз штампарске стројеве. Хвала му, Бог му помогао на сваком кораку овоземаљском. Срећан сам због ове књиге. Бавити се деценијама књижевношћу, а не написати нешто за дјецу, био би преголем гријех – каже Ромсок.

Рецензенти збирке поезије Миланка Боровчанина Ромсока „Лукина књига“ били  су Миленко Јевђевић и Слободан Ристовић. Ови људи од пера, мајсторски, топло и надахнуто написали су своје виђење стихова  смјештених међу корицама поменутог  дјела. Издвајамо дио оног што написа  поета са Златибора – Слободан Ристовић.

„Лукина књига  је танано  путоречје, са извориштем  на дедином колену. Које жубори и реса у живот,  откривајући себе  и свет око себе.

Ова песмарица је стварана са великим опрезом, на момент и бојажљивио, што је чини “кућом од тврдог материјала”. Ова појава није тако честа  међу књигама ове врсте, а поготово првим књигама. То указује  на озбиљан приступ и поштовање  оних којима  је намењена. Чиме је избегнуто празно врцкање  умилних, заслађених и шарених речи, које  децу на поменат преваре празном чаролијом”.

Издавач Ромсокове збирке поезије  за дјецу “Лукина књига” је соколачки Књижевни клуб “Романија”. Стихове је лекторисао велики језички зналац Грујо Леро из Бијељине. За припрему текстова за штапмање била је задужена Горјана Д. Боровчанин, а за прелом Дарко Тодоровић. Аутор занимљивих  илустрација, које ће  малишанима помоћи да лакше схвате поруке стихова, је соколачки сликар Ненад–Нешко Пржуљ. Фотографије су дјело Бојана Д.Тошића из Чајнича.

2 КОМЕНТАРА

  1. Nemogu da vjerujem da ovakvim likovima koji se šprdaju sa književnošću ustupate prostor
    Za ovog tipa se u gradu odavno priča da je više knjiga napisao nego što je pročitao.piše nam sad o unucima pisao je o kucama macama o kojima su sve napisali nasi slavni pisci sad bi romsok trebao pisati o robotima racunarimA avionima kmionimaa
    Ali on o tomenema pojma pa pise odnosno kenja neke gluposti.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо унесите коментар!
Овдје унесите своје име