Атлетика, књижевност и сликање само су неки од талената који красе ученика осмог разреда Основне школе „Соколац“ Ђорђа Ковачевића, који на такмичењима ниже само прва мјеста.
Физика, математика и руски језик за њега нису баук, па је на општинским такмичењима из ових предмета освојио прва мјеста, а добитник је и низа награда на литерарним конкурсима.
Овај свестрани дјечак, за којег се са сигурношћу може рећи да је један од најталентованијих основаца у Републици Српској, аутор је прве самосталне књиге „У загрљају живота“, која је одштампана у 300 примјерака. Појашњава да у овој књизи, у издању Културно-издавачког центра „Српска кућа“ из Пожаревца, највише има прича и пјесама о љубави, миру, срећи и правим животним вриједностима.
– Планирам да пишем роман са нешто другачијим садржајем у односу на књигу. Роман би требало да прикаже људске животе и односе људи и натприродних сила – рекао Ђорђе Ковачевић.
Његова прва љубав је атлетика, којом се бави још од трећег разреда, а најбољи је у трчању на 600, 800 и 1.000 метара.
– Кроз атлетику сам открио и друге таленте. Тренирајући атлетику мој поглед на свијет и на све оно што нас окружује постајао је зрелији, а то сам могао само да искажем писаном ријечју – рекао је Ђорђе, за којег његови суграђани кажу да је чудо од дјетета.
Таленат за сликање открио је почетком шестог разреда, а у шарени свијет боја, увео га је наставник Младен Ћајић.
– Тада сам први пут видио неке технике у сликарству, за које никад нисам чуо. Све то ме подстакло да се окушам и у сликарству, што ми је добро кренуло. Тако да све оно што у пјесмици не могу да срочим, то насликам или нацртам, па кроз цртеж пошаљем поруку – истакао је овај ђак соколачке школе.
Додао је да му је на почетку било тешко да усклади све активности са школским обавезама, али уз, како каже, подршку породице, другара и наставника ништа није немогуће.
– Сад тачно знам кад је за шта вријеме, а да не запостављам своје другаре. Осим тога, и ја сам дијете и волим да се играм. Готово не прође вече, а да не прошетам са другарима, а стално смо у контакту путем друштвених мрежа – прича Ђорђе.
Себе за шест-седам година види као студента биологије, јер га та област посебно привлачи. Својим вршњацима поручује да не одустају од својих снова, као и да се окушају у разним водама, јер нико не зна за шта је рођен.
На Ђорђа је посебно поносна његова наставница српског језика Наташа Цвијетић, која каже да је овај дјечак у најбољем свјетлу пронио име своје школе и града кроз Српску и шире.
– Право задовољство је радити са оваквим учеником. За своје године веома је зрео и има богат рјечник. Осим тога, увијек научи и више него што треба, а своје знање допуњава и информацијама са интернета – рекла је Цвијетићева.
Додала је да је Ђорђе, упркос свим обавезама, одличан ученик, а према њеним ријечима, кад дође у девети разред, највјероватније ће бити проглашен за ученика генерације.
Награде
Ђорђе Ковачевић каже да је за њега најзначајнија награда прво мјесто на литерарном стваралаштву „Прва учитељица у БиХ – Стака Скендерова“ у Бањалуци.
Два пута је награђиван на литерарном конкурсу „Светосавље“, а награда је стигла и са „Дринских вечери поезије“ из Горажда.
На конкурсу Црвеног крста Српске „Снага хуманости“ био је други, а за прозу о теми „Живот и дело Николе Тесле“ добио је трећу награду на нивоу Српске.
Ништа мање диплома и медаља нема ни са спортских такмичења, а ту су и награде и за најбоље слике.
