У сарадњи са Министарством за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине и општином Соколац, Општинска организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Соколац организовала је данас радионицу под називом „Имплементација Закона о несталим особама Босне и Херцеговине и заштити права породица несталих особа у БиХ“.
Радионицу су водили члан Савјетодавног одбора колегијума Института за нестале особе БиХ Марко Грабовац, потпредсједник Републичке организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Вељко Лазић и представница Међународне комисије за нестала лица Елма Мајсторић Нинковић.
У име Републичког Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих цивила, радионици је присуствовала Мирјана Цапо, те представници регионалних организација заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Источног Сарајева, Трнова, Рогатице, Вишеграда, Пала.
Предавач Марко Грабовац рекао је да се организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила годинама сусрећу са многим проблемима.
– Највише негативних примједби упућено је на рад Института за нестала лица Босне и Херцеговине, као и на рад Тужилаштва, када су у питању откривање масовних гробница и иднетификација лица. Двије деценије је присутно незадовољство породица несталих српске националности, а да није било наших организација тешко да би се нешто десило у процесу тражења несталих и погинулих лица у минулом рату. Тренутно на евиденцији имамо 657 посмртних остатака, које бисмо сутра могли да ставимо у процес идентификације, али то право не можемо да остваримо. Када би се бар 20 одсто од тога идентификовало, то би много значило за наше породице – казао је Грабовац.
Ових дана Грабовац је изабран за члана Савјетодавног одбора колегијума Института за нестале особе БиХ и каже да ће прво питање о којем ће се расправљати односити на централну евиденцију несталих лица свих националности.
– Ако је наша Републичка организација предала 2008. централну евиденцију несталих, тражимо и од друге стране да исто учини. Тако бисмо имали коначан број свих жртава, да не сумњамо да нека лица која се налазе на списку несталих живе у Америци, Аустралији или другим просторима у свијету. Апелујем на надлежне институције да покрену та питања и позову нас који представљамо поменуте породице, да се договоримо шта чинити у рјешавању проблема – нагласио је он.
Како Грабовац истиче, од дана када је престала са радом ентитетска комисија изгубљена је и могућност да тражимо нестале из Републике Српске.
– Постоји могућност да се врати надлежност на ентитетски ниво, али под условом да нас подрже републичке институције и представници на нивоу Босне и Херцеговине, тачније они који су тражили од нас да пристанемо за оснивање Института БиХ како би били успјешнији у тражењу жртава. Сматрам да је то велика несрећа за српске жртве, односно њихове породице – поручио је члан Савјетодавног одбора колегијума Института за нестале особе БиХ.
Представница Републичког Центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих цивила Мирјана Цапо изразила је задовољство што је присуствовала данашњој радионици.
– Имплементација Закона говори све, да се тај закон не поштује, да се крши и да су дискриминисане породице српских жртава када је у питању процес тражења несталих цивила. Тај процес је забетониран оног дана када је формиран Институт. Очекујем од госпође Нинковић, као једино присутне представнице Међународне комисије за нестала лица на овој радионици, да наше закључке упутити Комисији, суоснивачу Института за нестале особе БиХ. Жао нам је што данас није било представника Министарства за људкса права и избјеглице БиХ, под чијом је ингеренцијом овај Институт, како бисмо могли захтијевати да се права прописана Законом коначно почну рјешавати када је ријеч о српским жртвама – рекла је Цапо.
Она је додала да ће захтјеви и закључци са радионице бити упућени овом Министарству, те да се од њихових надлежних очекује повратна реакција.
Потпредсједник Републичке организације породица погинулих и заробљених бораца и несталих цивила Вељко Лазић сматра да је поражавајућа чињеница што се у Српској још увијек тражи 1.665 лица.
– По завршетку рата било је око 5.480 несталих и заробљених лица из реда српског народа. Док је постојала ентитеска комисија за тражење лица пронађено је око 3.500 посмртних остатака, а од формирања Института за нестала лица БиХ, који је почео са радом 1. јануара 2008. године, идентификовање српских жртава се свело на минимум, скоро престало – казао је Лазић.
Он је нагласио да Република Српска издваја 33 одсто улога у финансирању рада Института, односно у укупној суми од 3 милиона КМ, Српска учествује са милион марака, због чега с пуним правом српске породице несталих очекују резултате.
Представница Међународне комисије за нестала лица Елма Мајсторић Нинковић је, као и остали учесници радионице, мишљења да је било више идентификованих лица док су постојале ентитетске комисије.
– Међутим, морам да истакнем да су ентитетске комисије користиле класичну методу приликом идентификације посмртних остатака. Та метода није 100 одсто вјеродостојна и направљено је много грешака. Посљедица тога је мноштво тијела која још увијек не могу да се подударе са ДНК анализом чланова породица. Због тога је Међународна комисија за нестала лица приступила ревизији мртвачница у Босни и Херцеговини. До сада су контролисане све мртвачнице у БиХ, тренутно се ради у Источном Сарајеву и остала је још Бањалука. Ова метода се до сада показала позитивном – рекла је Нинковићева.
Она је истакла да је у плану покретање иницијативе да се од породица које су идентификовале жртве класичном методом, узме узорак крви, што се није практиковало у претходном процесу.
На састанку је једногласно закључено да би први позитивни кораци у рјешавању наведених проблема били имплементација Закона и реорганизација Института.
