Дан посвећен најзнаменитијем инструменту од јавора одржан је двадесет други пут по реду на Романији. У Духовном центру Романијске Лазарице окупио се велики број љубитеља гусала и епске пјесме.
Милован Радовић, предсједник Гусларског друштва „Романија“ Соколац истакао је да се сабору гуслара у Сокоцу одазвао велики број друштава.
Учествовали су чланови гусларских друштава „Романија“ са Сокоца, „Старина Новак“ са Пала, „Филип Вишњић“ из Источног Сарајева, „Гаврило Принцип“ из Источног Старог Града, „Филип Вишњић“ из Бијељине и „Карађорђе“ из Вишеграда.
Начелник општине Соколац Милован Бјелица поздравио је присутне суграђане и сва гусларска друштва која су се одазвала овом сабору.
У име Црквене општине Соколац и братства Храма Светог Пророка Илије, присутне је поздравио протојереј Мирослав Вујичић.
Народни гуслар Миладин Пандуревић је истакао да данас кад се српско друштво налази на раскрсници путева познаваоци епске пјесме и гусала су ти који ће показати прави пут, јер је епска народна поезија непресушна ризница мудрости.
– Гусле су те које су нас училе како се воли своја отаџбина, како се љуби ближњи свој, како се поштује старији, како треба презрети издајника рода свога, па чак и како се цијени и поштује непријатељ свој, истакао је Пандуревић.
Пандуревић је својевремено био првак гусала свих српских земаља.
– Гусле су посебан инструмент. Грло, такође. Само такмичење није толико важно колико је битно његовање традицијe која је епска, витешка. Битно је схватити поруке епских пјесама и живјети по основним постулатима наше традиције, поручио је Пандуревић.
Овогодишњи сабор гуслара подржао је и Савез гуслара Републике Српске. Секретар савеза Милан Никчевић изразио је задовољство што је присуствовао овој јединственој промоцији гусларства.
– Дошао сам на Романију да подржим ову манифестацију и гусларе Сарајевско – Романијске и Доње – Дринске регије који већ годинама одржавају овакав сабор. Активности на очувању наше епске традиције, на очувању гусала и свега онога што чини нас као народ, што јесмо или што смо били трају током читаве године. У Републици Српској је активно шеснаест друштава која се труде очувати српску традицију у данашњем времену, поручио је Никчевић.
Петар Остојић из Зворника је човјек који је свој живот поклонио овом инструменту. Бави се израдом гусала, активно свира гусле више од четрдесет година, пише пјесме и своје знање епских народних пјесама преноси на млађе генерације.
– Гусле су мој живот, моја љубав, моје очи. Оне су живе још само на Романији. Романија ће довијека имати гусле. Ова публика је доказ томе. Млади момци су наслиједили ову традицију, и Романијом ће се гусле дуго чути. Док буде гусала биће и православља, истакао је Остојић.
За најбољег гуслара овогодишњег сабора „Романијо горо од јунака“ проглашен је седамнаестогодишњи Матеја Радовић , члан Гусларског друштва „Старина Новак“ са Пала. Како каже, ово није први пут да осваја награду.
– Ја се бавим гуслањем већ седам година. Мој дјед је био гуслар и ту љубав сам наслиједио од њега. Освајао сам награде на омладинским првенствима, рекао је Радовић.
Да ће се пјевати и свирати уз гусле још дуго, показује и примјер Лазара Ждрала, дјечака из Источног Сарајева који је награђен громогласним аплаузом. Како каже заволио је гусле и научио је да на њима свира прије годину дана.
– Мој прадјед је свирао гусле. Гледао сам снимке браће Дакић како свирају гусле и пожелио сам да и ја научим да свирам. Тата је услишио моју жељу и купио ми гусле. До сада сам наступио у Невесињу, Источном Сарајеву и сад код вас на Сокоцу. Настојаћу и даље да свирам гусле и трудићу се да будем још бољи, поручио је десетогодишњи дјечак.
Како каже један од наших саговорника, „Када би се увече молили Богу , гледали би смо у гусле поред иконе“. Ова реченица описује један период живота сваког Романијца. Тако ће бити све до нарeдног сабора гуслара на Романији.
