На овогодишњој манифестацији Светосавско вече у Сокоцу имали смо прилику да пратимо први самостални концерт Српског пјевачког друштва „Слога“ из Сарајева. То је био повод за разговор са диригентом овог друштва Стефаном Мојсиловићем, магистром црквене музике.
Стефан је рођен 1988. године у Сарајеву. Како сам каже, иако дјетињство није провео у Сарајеву, пут га је поново довео у Сарајево. Већ четири године ради као диригент са хором „Слога“, покушава да створи климу и атмосферу која ће подићи културна дешавања на виши ниво.
– По завршетку Средње Богословске школе у Фочи, уписао сам Музичку академију. При крају средње школе све више ме интересовала духовна музика. Велики утицај на мене имао је професор Раде Радовић, диригент хора у Фочи и шеф Одсјека за црквену музику и појање на Музичкој академији, коју сам уписао и завршио. Пред крај мастер студија почео сам дириговати „Слогом“, истакао је Мојсиловић.
ВАШЕ ЗАНИМАЊЕ ЈЕ СВАКАКО НЕОБИЧНО И НЕ СУСРЕЋЕ СЕ СВАКИ ДАН. МОЖЕТЕ ЛИ НАМ РЕЋИ КАКО ЈЕ ДИРИГОВАТИ ЉУДСКИМ ГЛАСОВИМА?
МОЈСИЛОВИЋ: То није посао са којим се често срећемо. Ја волим рећи да је позив који захтјева да му се посвети много љубави и много рада. Потребно је много труда и рада пјевача и читаве заједнице која ствара коначан продукт. Приоритет су нам пробе. Оне су пресудне за све умјетнике- музичаре, глумце, пјеваче. На концертима се пренеси дио онога што се увјежба. Наравно, осјећај је невјероватан, као спортисти који заврше трку па добију награду, тако је и нама аплауз највећа сатисфакција коју добијемо након сваке изведене композиције и концерта. Све духовне пјесме које изводимо плод су годишњег рада.
СРПСКО ПЈЕВАЧКО ДРУШТВО СЛОГА ОСНОВАНО ЈЕ ДАВНЕ 1888.ГОДИНЕ. НОСИЛАЦ ЈЕ ОРДЕНА СВЕТОГ САВЕ ПРВОГ СТЕПЕНА, НАЈВИШЕГ ОДЛИКОВАЊА СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ. МОЖЕТЕ ЛИ НАМ РЕЋИ НЕШТО ВИШЕ О ИСТОРИЈИ И РАДУ ДРУШТВА?
МОЈСИЛОВИЋ: Наше друштво постоји 130 година. Иза себе има богату историју и традицију. У прошлој, 2016. години, смо успјели да пронадјемо архиву која је била на разним локацијама у Сарајеву, код наших бивших диригената, у црквама. Све смо то објединили на једно мјесто. Поменућу Библиотеку Преображенске цркве и Библиотеку Земаљског музеја у Сарајеву. Они чувају наше благо које се сабрало у такозваним споменицама, историјату нашег друштва. Ту је сав историјат, од оснивања па до двадесетих и тридесетих година прије Другог свјетског рата. Десет година након окупације Аустро-Угарске над Босном и Херцеговином, сарајевски Срби немају право на своје школство, на своју црквено-школску аутономију, коју су имали под Турском царевином. Видјевши да оружани устанци не дају велике резултате, Срби се окрећу оснивању хорова , културних удружења и пјевачких друштава, како би сачували свој идентитет. „Слога“ у том периоду предњачи, поред Мостара, у коме на пољу културе раде Шантић и групе интелектуалаца. На челу „Слоге“ тада је био Глигорије Јефтановић, велики добротвор Сарајева, који је формирао бројне институције у Сарајеву. Он је учинио „Слогу“ препознатљивом, како код нас тако и шире. До 1914. године траје борба против окупатора, ријечима и пјесмом. „Слога“ је имала своју библиотеку и позориште. Оснивани су гудачки и тамбурашки оркестри. Читаво Сарајево се окупља око њих – сликари, писци, средњошколци…
КАКАВ ЈЕ БИО ПУТ „ СЛОГЕ“ НАКОН ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА?
МОЈСИЛОВИЋ: „Слога“ је наставила свој пут и након Првог свјетског рата. Задржали су само пјевачки дио, нешто мање позоришни. Између два свјетска рата „Слога“ често наступала како у Босни и Херцеговини тако и у Србији и земљама региона. Године 1938. „Слога“ организује велики концерт на дан своје педесетогодишњице. Тада је наступало више од дванаест хорова. У Другом свјетском рату друштво се гаси. Позната зграда „ Слоге“ која је била окупљалиште младих, одузима се и „Слога“ прелази у Саборну цркву у Сарајеву и мјења назив у „Хор Саборне цркве“. Диригент Љубомир Бајац наставља да диригује до доласка проте Милорада Ајвазовића, који диригује хором наредних тридесетак година. Од 1938. године па све до деведесетих „Слога“ није имала јавних наступа, већ се само пјевало у црквама.
„СЛОГА“ ЈЕ УСПЈЕЛА ДА СЕ ВРАТИ ТОКОМ ДЕВЕДЕСЕТИХ ГОДИНА ПРОШЛОГ ВИЈЕКА. ПРВИ ПОКУШАЈ ОБНОВЕ НИЈЕ УСПИО 1991. ГОДИНЕ.
МОЈСИЛОВИЋ: Тачно. Године 1993. се Друштво окупља. Долази диригентица Бранка Бошњак, која у претешком времену, у рату, успјева да одржи континуитет рада. Двије хиљаде шесте године „Слога“ се под овим називом региструје у законским оквирима. Успјева да се издигне изнад свих проблема који су је пратили. Данас има свој фестивал који се организује сваке године у новембру. Данас се развијамо у три правца- такмичарском, концертном и оном који нам је најбитнији , а то је црквено пјевање. Бројимо око тридесет чланова и радимо под пуном бригом Митрополије дабробосанске и свештенства који нас свестрано подржавају.
РЕЦИТЕ НАМ НЕШТО О РЕПЕРТОАРУ ПЈЕВАЧКОГ ДРУШТВА „СЛОГА“?
МОЈСИЛОВИЋ: Наш репертоар је углавном сачињен од духовних пјесама домаћих и страних аутора. Покушаћемо да објединимо свјетовне пјесме, фолклорне и све оне које нису духовне. Ту су композиције Мокрањца, Корнелија Станковића, до савремених композитора. Покушавамо пратити музичке токове. Ту је руска музика која је неисцрпна инспирација. Затим, вежемо се и за грчку традицију. Те двије везе су нераскидиве, нарочито кроз музику која помаже да се повежу народи.
КАКВО ЈЕ ДАНАС ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА ДУХОВНУ МУЗИКУ? ДА ЛИ ЈЕ ВЕЋЕ КОД НАС ИЛИ У ЗЕМЉАМА НАШЕГ ОКРУЖЕЊА И ИНОСТРАНСТВА?
МОЈСИЛОВИЋ: Често смо били гости у земљама окружења. Морам рећи да наилазимо на велики одзив публике. Наравно, доста тога зависи од саме организације и промоције концерата. Нема неке велике разлике. Публика је ту, жељна је таквих збивања и наши концерти су доказ томе. Друштва као што је „Слога“ треба да се промовишу како би дошла до што већег броја људи. Ми се данас своје традиције стидимо, а заправо њој треба да тежимо.
ВЈЕРУЈЕМ ДА ПЈЕВАЧКО ДРУШТВО „СЛОГА“ ИМА АМБИЦИОЗНЕ ПЛАНОВЕ У 2017. ГОДИНИ?
МОЈСИЛОВИЋ: Покушаћемо да наставимо са одржавањем фестивала „Дани Слоге“, који се организују у новембру. Настојаћемо да одемо и у друге земље како би промовисали свој рад. У току је оснивање Хорског савеза свих српских хорова у Србији и иностранству. Ми ћемо сигурно бити дио овог пројекта. То је добра прилика да се повежемо са осталим хоровима и друштвима. Жеља нам је да отворимо изложбу наших старих фотографија и других докумената које смо успјели пронаћи и сакупити.
