Академски сликар Радан Радојловић, са колегама из Умјетничке радионице “Лазарус” из Ћуприје, започео је прије два и по мјесеца живопис Цркве Свете Петке у Војничком спомен-гробљу “Мали Зејтинлик” на Сокоцу.
Радојловић је руководилац ове радионице основане 1989. године на дан преношења моштију Светог кнеза Лазара у Манастир Раваницу.
“Лазарус” функционише по принципу старих средњовјековних радионица црквено-умјетничког заната. Тренутно ова умјетничка радионица окупља петоро умјетника, којима је Црква Свете Петке 29. храм у коме раде фрескописање и осликавање јеванђељских сцена.
Радојловић је завршио Академију примијењених умјетности у Београду, одсјек зидно сликарство, а дипломирао на техници мозаика. Већ 20 година са пријатељима из исте бранше, непрестано се бави овим видом умјетничког израза. Прије два и по мјесеца стваралачки пут их је довео на Романију.
“Дошао сам на Соколац на молбу мог пријатеља и великог ктитора Зорана Његовановића, бизнисмена из Крушевца родом из Вогошће, код Сарајева. Његова жеља је била да дарује живопис Цркви Свете Петке у Војничком спомен-гробљу на Сокоцу, на коме су сахрањени његови родитељ и брат”, истиче Радојловић.
Његовановић сам финансира живописање, које ће ликовно и духовно додатно оплеменити ову светињу. За сада је рано говорити о укупној вриједности овог значајног пројекта, али се ради сукцесивно по цијени од 110 евра по метру квадратном сликања са златним ореолима.
“Олтарску апсиду почели смо осликавати уз благослов владике прије два и по, до три месеца. Тренутно радимо у куполи и време нам иде наруку, хвала Богу и Светој Петки, која нам је то дала. Надамо се да ће позиција куполе бити готова до 15. марта ове године, а потом се спуштамо на бокове, северну и јужну страну храма”, наводи Радојловић.
Он је изразио очекивање да ће за наредних пет мјесеци комплетна црква бити живописана и додатно украшена. “Осликавањем Јеванђељских и сцена из Христовог живота верници потпуније доживљавају свештеничко читање Јеванђеља”, објашњава Радојловић.
Када је ријеч о стилу живописања, напомиње он, ништа посебно нису примијенили, једино што се превеликим залагањем и поштовањем овог заната труде да се издигну изнад осталих – “Зато, вероватно, овај храм делује тако лепо и светло, у шта сте се и сами уверили, самим тим што су и ореоли светитеља рађени у правом 23-каратном злату”, каже Радојловић.
Он напомиње да раде у секо-техници, односно сликају на сувој подлози у српско-византијском стилу. То је стил палеологије 14. вијека, отприлике сублимација живописа из свих српских манастира: Пећке патријаршије, Богородице Љевишке, Студенице, Сопоћана и свих осталих, а има их више од 300.
“Буквално узимамо најбоље сцене из тих манастира и у наш неки преведени рукопис их слажемо полако у ову цркву. Ово је 29. храм у коме осликавамо и фрескопишемо ми, из радионице Лазарус, која постоји већ двадесетак година”, наводи Радојловић.
Он посебно наглашава да је након првог доласка на Соколац, када је требало да погледа храм – био запрепашћен сликом која га је подсјетила на Солун, Српско гробље и солунске ратнике.
“Остајем овдје и до један час по поноћи, како кад, како нам инспирација налаже. Први пут сам у оваквом окружењу, међутим, човек се с временом навикне и ето сад сам са душама, међу којима има пуно оних мог годишта.Имам посебну част да радим на њихову радост фрескописање храма у центру почивалишта неколико хиљада душа, српских бораца и цивила, који су преживели све овоземаљске муке током и након минулог рата”, каже Радојловић.
Црква Свете Петке дио је спомен-комплекса Војничког спомен-гробља “Мали Зејтинлик” на Сокоцу, на коме су након потписивања Дејтонског мировног споразума пренесени посмртни остаци 958 бораца Војске Републике Српске, погинулих у околини Сарајева у рату 1992-1995. године.
Грађена је према пројекту Љубице Бошњак, архитекте из Београда. Земљани радови су почели у мају 2005. године, на иницијативу Срба из Канаде, који су почели да прикупљају средства.
Објекат је завршен 2013. године. Крстове ове спомен-цркве, поклон предузећа “Енергоинвест” из Источног Новог Сарајева, освјештао је митрополит дабробосански господин Николај 26. маја 2008. године. Ову спомен-цркву освјештали су 1. августа 2015. године епископи захумско-херцеговачи Григорије, зворничко-тузлански Хризостом и бихаћко-петровачки Атанасије.
