Изостајање и бјежање ђака са часова премашило је два и по милиона за само прво полугодиште текуће школске године, а ученици, како би избјегли сједење у клупама, посежу и за злоупотребом родитељског правдања. Са часова не бјеже само лоши ученици, већ и одлични.
Из средњих школа у РС наводе да је један од главних разлога најављени контролни или писмени, а када побјегну, буду у кафићу или, пак, код куће. Од љекара лако добију оправдање, јер су и родитељи често саучесници у прибављању лажних оправдања. Познато је да је лакше правдати часове, него исправити јединицу.
Жарко Ковачевић, предсједник Актива директора средњих школа сарајевско-романијске регије, каже да су у Средњој школи „Соколац“ у којој је директор увели награђивање разреда с најмањим бројем изостанака плаћањем излета, али да и даље ученици бјеже са часова.
„Што је најгоре, максимално искориштавају родитеље и домове здравља. Више бјеже бољи ученици, и то уочи писменог. Изостају и по два-три дана да се спреме и добију добре оцјене, а родитељи им то правдају. Неки сједе по кафићима и траже од родитеља да им правдају да не би утицало на владање“, наглашава Ковачевић, додајући да је сигурно око 40 одсто изостанака намјерно направљено.
Према подацима Педагошког завода РС, укупан број изостанака основаца је 1.663.659, што је по ученику 19,13, док је код средњошколаца изостанак по ученику 29,21, а укупно 1.055.538.
Предраг Дамјановић, директор Републичког педагошког завода, наводи да ученици основних школа највише изостају са математике, српског језика и енглеског, док ученици средњих школа највише изостају са стручних предмета.
Према ријечима Драге Микића, портпарола Савјета ученика бањалучке регије, нема претјераног изостајања, као ни некад популарних колективних бјежања, већ да ученици изостају због ваннаставних обавеза, као што су спортске активности.
„Просјечан сам ученик и не бјежим са часова зато што нисам нешто научио, али када се бјежи, а већина иде, идем и ја. Најчешће зато што је на неком часу досадно, незаинтересовани смо или уморни па одемо са два задња часа“, прича један ученик другог разреда Средње техничке школе у Бањалуци.
Проблем изостанака, истиче Дубравка Босанчић, директор Основне школе „Петар Кочић“ из Кола, Бањалука, може се ријешити уз бољу сарадњу родитеља, учесталим састанцима одјељенских заједница, као и разговорима с љекарима опште праксе, који дјеци дају оправдања, да та оправдања буду с разлогом. Наглашава да ђаци ове школе нису од оних који намјерно избјегавају наставу, већ због болести или временских услова изостају, а додатни проблем је и то што немају љекара и зубара, па дјеца морају у град.
„Прекјуче смо имали изузетно алармантну ситуацију, због чувене Кочићеве мећаве, у којој се ми нађемо, када ученици из оправданих разлога не могу доћи ни до аутобуских станица, а камоли до школе. Наша централна и двије подручне школе се налазе на једном од најразуђенијих подручја свих школа у РС. Неприступачан је терен и наши су ученици у проблематици да дођу до школе“, истиче Босанчићева.
Изостанци ученика на крају првог полугодишта 2016/17. године:
Основне школе
Оправданих изостанака—————————— 1.634.187
Неоправданих изостанака——————————- 29.472
Укупан број изостанака—————————- 1.663.659
Укупан број изостанака по ученику—————– 19,13
Средње школе
Оправданих изостанака——————————— 939.585
Неоправданих изостанака—————————— 115.953
Укупан број изостанака—————————– 1.055.538
Укупан број изостанака по ученику —————— 29,21
nikad nisam bjezao sa casova samo polako odsetam