У организацији Црквене општине Соколац, Установе за културу „Перо Косорић“ и Народне библиотеке Соколац, 29. јануара, организовано је Светосавско духовно вече. Ову традиционалну манифестацију пратио је велики број грађана, који су имали прилику да уживају у богатом културно – забавном програму.

Светосавском химном која одјекује у сваком српском бићу и поучном бесједом о Светом Сави ђакона Милана Ђукића, почело је духовно-поетско вече посвећено највећем српском просветитељу – Светом Сави.

– Прво што кажемо о Светом Сави, па макар и несвјесно, јесте да је он свет. Светост припада само Богу. Светост је нешто што није од овога свијета. То нам говори једна грчка ријеч „агиус“ која значи неземаљски, не од овога свијета. Тајна светитељства Немањиног сина јесте што је својим животом, вјером и љубављу према Богу и ближњима, свједочио о вјечним истинама. Пут Светог Саве првенствено је био пут Божији и он није хтио да зна ни за један други пут. Растко Немањић је као млад човјек схватио да човјек не може да ријеши проблеме човјека. Осјетио је да је човјек без Христа ништа. Зато је пошао за Богочовјеком  Христом и у њему је нашао рјешења свих проблема који муче душу људску – истакао је у бесједи о Светом Сави ђакон Милан Ђукић.

svduhovnovece01022017_2

Како наши обичаји налажу да се уз чашу вина или ракије у посебним приликама, као што су свадбе и славе, говори здравица, којом се одаје част домаћину и поздрављају гости, публици се обратио Томислав Боровина, најстарији члан соколачке Етно групе „Завичај“.

– Када Србин славу слави, па уз колач свијећу стави и прелива колач вином, све се свети светим сином. Колач нам је слика оца, сваког доброг даваоца. Свијећа нам је слика сина, слика духа, слика вина. Пред свијећом Србин стаде и крштено он устаде. Царе вјечни благослови, све су ово дари твоји – нагласио је Боровина у здравици.

Наши преци живјели су у неписмености и незнању све док се није појавила божанска мудрост Светог Саве. Непресушном снагом ума просвијетлио је дух свом народу. Зато српска дјеца са радошћу и поштовањем изговарају његово име. Чланови драмске секције СШЦ „Василије Острошки“ из Сокоца говорили су стихове о Светом Сави.

svduhovnovece01022017_3

– Он неће да влада, он хоће да служи Богу и своме народу. Вјером ћу да кријепим, Православље ширим, кроз ту маглу сиву темељ ћу да градим. Цркву ћу да зидам, али цркву живу. И та нам је вјера спасавала оце од многих пропасти, та ће иста вјера, о хвала ти Саво, и унуке спасити – стихови су које је говорила ученица СШЦ „Василије Острошки“ Наталија Каностревац.

– Борба међу браћом зла коб наша стара, не могаде ипак твом слуху измаћи и с крстом у руци, чак из Хиландара, дође својој крвно завађеној браћи. И с љубаљу кротко међу ножеве њихове, ти стаде ко Божије оличење право и свакоме пружи по гранчицу мира, кротки миротворче, Светитељу Саво – дио је стихова које је рецитовала средњошколка Маја Бајагић.

– Ко учи тај ће вјечно срећан бити, тај неће знати шта је туга, јад. Ко у старости уживати жели, тај учити мора док је још млад. Радите вазда и сложно и мудро, па да нам срећан буде српски род. Ви ћете сами, и потомци ваши, вашега труда уживати плод. Дођите чеда, послушајте мене, страху Господњем научићу вас. Показаћу вам како радити треба, у чему је пропаст, у чему је спас – говорио је стихове Никола Орашанин, члан драмске секције у Средњошколском центру „Василије Острошки“.

svduhovnovece01022017_4

– Свети Саво, организовао си цркву, државу. Путовао си у вријеме када су сви путеви, па и они најкраћи били предалеки. Био си велики дипломата. Успијевао си да мудром ријечју исправиш неправду и ријешиш недаће. Донио си свјетлост Византијске културе, да би Срби стекли своју културу, своју умјетност, своје манастире и фреске, којима се читав свијет диви. Твоје човјекољубље и правде били су безгранични. Помагао си слабе, сиромашне, нејаке. Отворио си прву српску болницу и прву научну медицинску мисао пренио онима који ће видати болести, мисао која је потекла од древних старогрчких љекара – завршио је стихове о Светом Сави средњошколац Владан Васиљевић.

Љубитељи писане ријечи имали су прилику да уживају у стиховима локалних књижевника Недељка Жугића, Радислава Ћивше, Милутина Савчића, Славка Ђурковића, Момира Јоловића и Миланка Реновице.

Гост на Светосавској духовној вечери био је и члан Удружења књижевника из Републике Српске и Србије из Власенице Аћим Тодоровић.

– Мени је посебно задовољство што сам поново у Сокоцу и присуствујем овако лијепој свечаности. Раније сам био на сличним сусретима, који су организовани поводом обиљежавања српског празника – Видовдана. Посебна част што сам гост на овој манифестацији јесте што је посвећена нашем светитељу Светом Сави. Сматрам да је он вјечна и непресушна инспирација за све српске писце и књижевнике – поручио је Тодоровић.

Свечаност су увеличале ученице СШЦ „Василије Острошки“ Соколац Соња Марковић, Ана Нешковић, Татјана Гутаљ и Кристина Самарџија, које су пјевале најљепше српске етно пјесме. Уна Мојсиловић и Ана Марија Поњарац  свирале су на клавиру и гитари.

svduhovnovece01022017_5

Публика је имала прилику и да чује народне пјесме Етно групе „Завичај“, коју чине чланице женске пјевачке групе Бојана Милић, Миља Живановић, Божица Ђурић и Младенка Јокић и чланови мушке пјевачке групе Божо Јоковић, Томо Боровина, Ненад Вуковић и Радомир Јокић.

У културно – забавном програму наступили су народни гуслари Петроније Чолаковић и Милован Радовић.

Светосавско духовно вече у Сокоцу завршено је концертом Српског Пјевачког друштва „Слога„ из Сарајева који је одржан у цркви Светог пророка Илије, на одушевљење великог број вјерника.

svduhovnovece01022017_6

– Наше Пјевачко друштво постоји већ 130 година и гаји традицију хорског пјевања духовних и етно пјесама. Част нам је била представити се соколачкој публици први пут. Надамо се да ћемо у скоријој будућности имати прилику за ново дружење са грађанима Сокоца – истакао је диригент поменутог друштва, магистар црквене музике Стефан Мојсиловић.

Свети Сава био је српски принц, монах, игуман манастира Студеница, књижевник, дипломата и први архиепископ аутохтоне Српске православне цркве. Како је Свети Сава обогатио српску историју и културу, тако и овакве манифестације обогаћују нашу свакодневицу и величају име овог светитеља и дан данас.

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Молимо унесите коментар!
Овдје унесите своје име