Брза цеста Сарајево – Београд преко Романије или не?

Већ дуже вријеме се пише о иницијативи Владе Србије и Савјета министара БиХ о изградњи брзе цесте Београд  – Сарајево за коју је Турска спремна обезбиједити финансијску подршку.

Носиоци иницијативе били су министри Мирко Шаровић и Расим Љајић, а иста је покренута на трилатералном трговинском комитету између Босне и Херцеговине, Србије и Турске. Турски министар економије Нихат Зеyбекци изнио је спремност турске стране да помогне један од пројеката који би инфраструктурно увезао БиХ и Србију.

Понуда Турске је да у стопостотном износу финансира комплетан пројект о којем се договоре БиХ и Србија, укључујући сву пратећу документацију, а иницијативу је преузео министар саобраћаја и комуникација Босне и Херцеговине Исмир Јуско.

На посљедњем састанку у Сарајеву министрица Зорана Михајловић је рекла да је прироритет Србије да брза цеста иде од  коридора 11 из Пожеге према Ужицу и даље према Вишеграду, а да од босанскохерцеговачке стране очекује да се види је ли то прихватљиво.

Иако су могуће двије варијанте (прва је да пут иде на сјевер преко Бијељине, а друга да иде преко Вишеграда) министар комуникација и промета БиХ Исмир Јуско треба обавити потребне консултације у Министарству саобраћаја у ФБиХ и Републици Српској те усагласити потенцијални правац. Након што се БиХ и Србија усагласе и донесу одлуке о томе ће обавијестити Турску која ће покренути своје механизме и донијети одговарајуће одлуке.

Извијесно је да се приједлог ове трасе дефинише до краја године да би радови могли почети 2017. године. Како тренутно ствари стоје један дио трасе се већ зна а то је Сарајево – Подроманија. Да ли ће из те тачке брза цеста скретати према Рогатици, Вишеграду и Добруну или ће ипак наставити правцем Соколац, Власеница, Милићи, Зворник и даље према Бијељини зависи од Савјета министара и Владе Републике Српске.

Већина становника Сарајевско-романијске регије кроз коју цеста треба да прође мишљења су да би оба правца подједнако утицала на бржи развој овог подручја те да би пратећа инфраструктура као и сама изградња поменуте дионице довела да упошљавања значајних привредних капацитета.

Међутим примјетна је и доза неповјерења код становништва и често се може чути да се спомиње и трећи алтернативни правац који заобилази ово подручје а то је Сарајево, Олово, Тузла, Бијељина и даље према Србији. Претпостављамо да се ова траса није ни узимала у разматрање већ да су овакве информације резултат недовољне медијске заступљености ове иницијативе и  непостојање јавне расправе по овом питању.

У сваком случају, јако брзо ћемо знати да ли се становницима Источног Сарајева пут за Србију смањује за неколико сати или ћемо дионицу Источно Сарајево – Београд прелазити у истом временском интервалу који је потребан да се из Београда стигне до Беча.