Октобар је проглашен међународним мјесецом борбе против карцинома дојке, па се низом активности у кампању подизања свијести о значају раног откривања и лијечења болести укључила и Болница Касиндо.
У Кабинету за болести дојке у овој установи, организован је басплатан преглед и консултације од 24-28. октобра. Циљ пројекта је скретање пажње јавности о распрострањености ове болести и значају раног откривања карцинома. Ову кампању у Болници Касиндо већ трећу годину организује тим који се бави лијечењем болести дојке на челу са примаријусом доктором Милорадом Шупићем.
– У оквиру активности обиљежавања 24. октобра Међународног дана борбе против кацинома дојке и „октобра – мјесеца борбе против ове опаке болести“, одзив на бесплатне прегледе је био веома добар. У претходне двије године одзив је био 350-400 жена током једне радне седмице. При првим прегледима имали смо чак новооткривених шест карцинома, што је било јако поражавајуће. Сада се тај број на срећу смањио и ове године евидентирали смо само пар случајева обољења. Значај оваквих прегледа је да подигнемо свијест код жена да редовно контолишу здравље дојке, јер је превенција увијек боља него лијечење. Долазиле су нам жене које први пут врше овакве прегледе, али и оне које су већ имале хируршки захват. Ми на годишњем нивоу обавимо око хиљаду прегледа дојки и без ових током кампање, посвећене мјесецу борбе против карцинома. Сматрамо да је то задовољавајући ниво посјећености нашој амбуланти. Створили смо солидне услове за рад и трудимо се да смо што ближе пацијенту и сада тежимо да од момента дијагностиковања до операције не прође више од седам до десет дана, рекао је примаријус доктор Милорад Шупић из Кабинета за болести дојке у Болници Касиндо, гостујући у програму Инфо радија Соколац.
ПРОШЛЕ ГОДИНЕ СЕ ГОВОРИЛО ДА У БИХ ОД РАКА ДОЈКЕ ОБОЛИ ОКО 1.600 ЖЕНА И ДА ОД ТЕ БОЛЕСТИ УМРЕ ЊИХ ОКО 500. КОЛИКО ЈЕ ОБОЉЕЛИХ НА ПОДРУЧЈУ САРАЈЕВСКО-РОМАНИЈСКЕ РЕГИЈЕ ?
ШУПИЋ: Карцином дојке је најчешћи карцином код жена и сврха ових кампања је да се болест открије у што ранијој фази да би могли помоћи пацијентици да дође до излијечења. Морам истаћи да има доста карцинома на овом простору. Припемајући податке за стручни рад о присуству овог обољења дошли смо до чињенице да на годишњем нивоу има 40-45 пацијентица код којих се дијагностикује карцином дојке, што сматрам да је пуно. Ако узмемо у обзир чињеницу да на подручју Бањалуке моје колеге евидентирају око 150 случајева, имајући у виду број становника и присуство пацијената са ширег подручја податак о броју обољелих на нашој регији је забрињавајући. Када смо почели водити евиденцију од 2008. године имали смо поражавајуће резултате у каквом су нам се стању јављале жене. Величина тумора која је за нас јако битна, приликом одређивања оперативног захвата и даљег третмана, била је преко пет цм, тако да смо морали радити само неке радикалне операције. Међутим, нашим радом и залагањем успјели смо величину тумора смањити од 3,5 – 4 цм. Ако кажем да је у Србији величина тумора на прегледу у просјеку 3,5 цм то говори да смо ипак направили један искорак.
ДА ЛИ КОД НАС РАСТЕ СВИЈЕСТ О ОВОМ ОБОЉЕЊУ КОД ЖЕНА?
ШУПИЋ: У посљедње вријеме ДА. Мене радује чињеница да се на ове бесплатне прегледе које ми радимо јавља пуно младих жена и дјевојака до тридесет година и да долазе без икаквих скрупула и стида на преглед. И овај пут их позивам да се јављају на преглед у Кабинет за болести дојке у Болници Касиндо, како би заједно почели са рјешавањем проблема уколико га има и да заједно дођемо до доброг резултата. Имам изузетну сарадњу са колегама на хирургији, на радиологији, на анестезији и чинимо један добар тим. Дојку не може радити појединац већ тим; од дијагностике, лијечења до постоперативног праћења. Управо захваљући тој нашој сарадњи настојимо да пацијентице што мање чекају, па им и на тај начин покушавамо помоћи .
НЕКАДА ЈЕ БИЛО УСТАЉЕНО МИШЉЕЊЕ ДА СЕ О КАРЦИНОМУ ДОЈКЕ ПРИЧА КОД ЖЕНА ОД 40-65 ГОДИНА, МЕЂУТИМ ПОСЉЕДЊИХ ГОДИНА ЈЕ ТА ГРАНИЦА ЗНАЧАЈНО ПОМЈЕРЕНА ОД МЛАДИХ ДЈЕВОЈАКА ДО ЖЕНА ПРЕКО 70 ГОДИНА. КОЈИ СУ ТО ФАТОРИ РИЗИКА КОД ЖЕНА КОЈЕ ОБОЛИЈЕВАЈУ ОД РАКА ДОЈКЕ?
ШУПИЋ: Ја сам у својој пракси имао случај да је најмлађа пацијентица коју сам оперисао имала 23 године, а најстарија 85 година, мада се карцином најчешће јавља послије педесете године.Треба да кажем да је успостављен клинички водич за карцином када је препоручено да се код тридесетогишњих дјевојака почне са самопрегледима. Код њих је утразвучна дијагностика неприкосновена, поготово ако имамо факторе ризика. У таквим случајевима је обавезан преглед једном годишње.
Код фактора ризика ту су; насљедни фактор, рана менструација до 13. године и касна менопауза преко 55. године, повреде, употреба хормонских средстава дуже од шест мјесеци, трауме, и неке бенигне болести као што су фиброцистичне промјене у дојци које могу касније да еволуирају у малигна обољења. Међутим дешава се да код 50 одсто пацијената немамо ни један фактор ризика, а појави се карцином. То је таква болест да је не можемо на неки други начин објаснити.
ЧЕСТО ГОВОРИМО О ПОТРЕБИ САМОПРЕГЛЕДА ПАЦИЈЕНТКИЊЕ, ПРИ ЧЕМУ ЗЕНЕ НАЈЛАКШЕ МОГУ ОТКРИТИ НЕКУ ОД ПРОМЈЕНА НА ТОМ ДИЈЕЛУ ТИЈЕЛА. БЕЗ ОБЗИРА ДА ЛИ СЕ У ТОМ ТРЕНУТКУ УСПАНИЧИ ИЛИ НЕ, ЖЕНА ТРЕБА ДА СЕ ОБРАТИ ЉЕКАРУ, ЈЕР НИЈЕ СВАКА ПРОМЈЕНА НА ДОЈЦИ ОПАСНА?
ШУПИЋ: Ми савјетујемо самопреглед, свако два мјесеца, као најбољи начин праћења здравља дојке. Жена може да примијети промјене на кожи, у величини дојке, увлачење брадавице, да напипа неку патолошку формацију у смислу цисте или тумора. Истина у 90 одсто случајева жена се уплаши и има осјећај да је то одмах оно најгоре. На срећу у већини таквих случајева, након прегледа се покаже да су то неке цистичне формације, посебно код младих особа, које зависе од тих хормонских фактора, а некада се деси да жена сама напипа тумор, посебно код старијих особа. Уколико се не јаве на вријеме, деси се да је то већ поприлично узнапредовала болест која нам ствара касније проблеме у лијечењу, код оперативног третмана, хемотерапије и зрачења које морамо да примијенимо, а то све није нимало пријатно за пацијента. Жена треба да зна да свака промјена на дојци није опасна и не би ваљало да је тако. Сврставамо их у бенигне (доброћудне) и малигне.Од бенигних имамо разне цисте, мастопатије, чвориће које називамо фиброми или аденоми, а које ми препознајемо лако на основу искуства и тако растеретимо пацијентицу, што је веома битно. Ми у принципу никада жени не дајемо неку лажну наду док не докажемо о чему се ради и док моје колеге не прегледају на патохистологији.
ИМАМО ЛИ МИ ДОВОЉНО СПЕЦИЈАЛИСТА ИЗ ОВЕ ОБЛАСТИ ДА ПРАТЕ ЗДРАВЉЕ ЖЕНА НА НАШОЈ РЕГИЈИ?
ШУПИЋ: Мислим да имамо доста и добрих љекара који могу да одговоре свим тим захтјевима. Ево у Кабинету за дојку има пацијената од Хан Пијеска, Рудог, Вишеграда,Чајнича , па чак из Федерације БиХ. Имамо едуковане људе који су вољни да то раде. Када одете у неки други центар наруче вас за ултра-звук дојке за три-четири мјесеца, а ми у то у Кабинету за болести дојке веома често завршимо за исти дан. Циљ нам је да помогнемо у том тренутку жени и растеретимо је, а то је како за њу тако и за нас докторе велики плус.
ДЕШАВА ЛИ СЕ ДОКТОРЕ ДА НЕКЕ ЖЕНЕ НЕ ДОЂУ НА ВРИЈЕМЕ НА ЛИЈЕЧЕЊЕ ПРИБОЈАВАЈУЋИ СЕ ДА НЕМАЈУ ДОВОЉНО СРЕДСТАВА ЗА МНОГОБРОЈНЕ ПРЕГЛЕДЕ И ДУЖЕ ЛИЈЕЧЕЊЕ, С ОБЗИРОМ ДА ВЕЛИКИ БРОЈ ЖЕНА НЕ РАДИ И НИСУ ЗДРАВСТВЕНО ОСИГУРАНЕ?
ШУПИЋ: Постоје ту нека, да не кажем ограничења у финансијском смислу, од стране вјероватно министарства или фонда, али што се тиче лијечења карцинома дојке све је бесплатно. Жене у таквим случајевима не плаћају ништа почевод прегледа, операције, постоперативног тока, онколошке терапије, патохистолошког и радиолошког прегледа. Комплексна је то болест и када се открије има ту пуно посла, најмање мјесец дана, да би се дошло до дефинитивне дијагнозе. Чак ми у Болници у Касиндолу, морам то да кажем, настојимо да збринемо и пацијентице које нису здравствено осигуране, без икаквих трошкова. Имамо ту помоћ и разумијевање од менаџмента Болнице и то је тако.
ДА ЛИ ПОСТОЈИ РЕГИСТАР ОБОЉЕЛИХ ОД КАРЦИНОМА ДОЈКЕ НА НИВОУ РС ИЛИ БИХ?
ШУПИЋ: Ми у Болници Касиндо имамо регистар пацијената који се лијече код нас, али и мимо тога ми у 99 одсто случајева знамо сваку пацијентицу која је била код нас и наравно имамо све протоколе. За сада нема посебан регистар у коме би водили само пацијенте обољеле од карцинома дојке, али вјерујем да то постоји на нивоу РС јер шаљемо извјештаје и стално смо у контакту са колегама из Бањалуке. Али ево када већ говоримо о том регистру, имам податак да је на подручју општине Соколац близу 40 жена које су оперисане и лијече се од карцинома дојке. То је трогодишњи просјек. Морам нагласити да сам и прије рата радио овдје и у својој пракси сам видио два карцинома дојке, док је послије рата само у једној години било 38, а у свим осталим више од 45 случајева карцинома и то се креће у том броју. Сматрам да је то за овај простор пуно.
КАКО КАБИНЕТ ЗА БОЛЕСТИ ДОЈКЕ ПОСТИЖЕ ДОБРЕ РЕЗУЛТАТЕ У РАНОМ ОТКРИВАЊУ И ЛИЈЕЧЕЊУ КАРЦИНОМА, С ОБЗИРОМ ДА СЕ БОЛНИЦА КАСИНДО НАЛАЗИ У ВЕОМА ТЕШКОЈ ЕКОНОМСКОЈ СИТУАЦИЈИ?
ШУПИЋ: Наша Болница је у тешком економском стању као и све друге. Наша је несрећа што Болница Касиндо нема адекватне просторије које заслужују наши пацијенти, како би имали бољу услугу. Уколико наши пацијенти нису задовољни нисмо ни ми љекари. Од 2008. године изборили смо се за просторију која је постала Кабинет за болести дојке, имајући прије свега у виду да је то специфичан преглед при ком жена очекује пажњу љекара и сестре који ће јој пружити сваку помоћ и подршку.То је дало изузетан резултат. Сваки дан разговарамо са својим пацијентицама о свим проблемима и обавезама које их чекају у будућем животу. Треба имати на уму да се након карцинома живот употпуности мијења. Задовољан сам условима рада у овом кабинету, јер имамо шест хирурга који се међусобно испомажу у свему. Нама је циљ да уведемо што више нових метода да би што боље помогли пацијентима који долазе код нас.
У Болници Касиндо ми смо доста постигли у лијечењу дојке, тако да од дијагностичких средстава имамо скоро све процедуре сем сентинел биопсије у којој нам фале игле за биопсију, али за сада нисмо финансијски у могућности да их набављамо.
У плану нам је да радимо и реконструктивне операције, али и ту имамо финансијских проблема јер Фонд признаје те операције само код малигних болесника. Мене посебно чини срећним сусрет са пацијентицама које су успјеле да се изборе са карциномом, неке су оперисане прије пет-шест година, што наука сматра излијеченим. Срести их на улици радно способне и веселе, то чини неописиво задовољство.
