Сваке године у 55 земаља обиљежава се 8. март – Међународни дан жена. Главни циљ овог празника је да укаже на положај, достигнућа и могућности жена. Одлучила сам да тим поводом говорим о жени која је својим карактером, радом и дјелом оставила дубок траг у срцима многих Сокочана. Ријеч је о Мирјани Крсмановић, здравственом раднику и хуманисти, жени великог срца која, нажалост, више није међу нама.
Мирјана је рођена 6. децембра 1958. године у селу Побратци. Након завршене Основне школе у Сокоцу, креће пут Сарајева, гдје се школује у Средњој зуботехничкој школи. Нешто касније завршава и Факултет здравствене његе у Бањој Луци. У годинама ратних страхота остаје сама са дјецом – Павлом и Ањом, јер супруг Митар умире 1993. године од посљедица рата. Мирјана као самохрана мајка није дозволила да њеној дјеци нешто недостаје, васпитала их је да буду добри, образовала да буду успјешни и чинила све да буду срећни.
Била је Мирјана велики човјек. Племенита жена, увијек спремна да помогне. Пуних 36 година радила је у здравству, безусловно помагала својим Сокочанима. Да је добро обављала свој посао, говори чињеница да је посљедњих двадесет година рада у Дому здравља „Др Љубомир Ћеранић“ у Сокоцу била главна медицинска сестра. Истакла се и као велики хуманиста, у тешким временима за српски народ била је активисткиња „Кола српских сестара“ – удружења које се бавило прикупљањем помоћи за војску Републике Српске и социјално угрожено становништво. Учествовала је у бројним добровољним акцијама Црвеног крста, била члан Скупштине ове организације. Као члан Актива жена Српске демократске странке залагала се за побољшање положаја жена у друштву.
Много је Мирјана учинила за своје суграђане. Мирину доброту и хуманост осјетили су сви– браћа, кумови, пријатељи, комшије, познаници, као и људи који је нису лично познавали. Недостајаће многима ведри дух ове жене, која се, и поред свих потешкоћа у животу, увијек трудила да људима пренесе позитивну енергију. Сигурна сам да би овај свијет био много бољи да је више оваквих људи.
Најмање што можемо да учинимо је да јој одамо почаст и да је не заборавимо. Нека нас њен лик и дјело подсјећају на то да не умире људска доброта.
