Након краће и тешке болести, јуче је, у поподневним часовима, у 73-ој години живота, преминула Јела Ђуричић, која је у Одбрамбено-отаџбинском рату изгубила два сина – Миломира и Милана и мужа Борка.
Мајка хероина са породицом, прије рата, живјела је у Вогошћи, код Сарајева, гдје је доживјела велику трагедију.
Јелин муж Борко погинуо је 16. септембра 1992. године. Мјесец дана послије, гине јој син Миломир, а годину дана након Миломира погинуо јој је други син – Милан. Сви почивају у Војничком спомен-гробљу „Мали Зејтинлик“ у Сокоцу.
Након потписивања Дејтонског мировног споразума, Јела је са кћерком Бебом преселила у Соколац, да би била ближе својим погинулим синовима и мужу. Свакодневно је одлазила на гробље, палила свијеће и молила се за душу својих најдражих и свих српских војника који су сахрањени у „Малом Зејтинлику“.
Јела Ђуричић је сахрањена данас у Војничком спомен-гробљу „Мали Зејтинлик“ у Сокоцу.
Опијело су служили протојереји ставрофори Борис Бандука и Златко Богдановић и протојереји Младен Видаковић и Мирослав Вујичић.
Опраштајћи се од мајке мученице, протојереј ставрофор Борис Бандука рекао је да је она од свог срца дала два наљепша цвијета за живот Републике Српске .
– Окупили смо се на овом светом мјесту, простору гдје су сахрањени наши најбољи синови погинули у минулом рату. Испраћамо нашу добру и честиту баку, мајку нашу добру, која је свакодневно долазила на ово свето мјесто, оплакивала гробове своја два сина и мужа, али и све српске дјеце, како их је она звала. Ми смо је звали мајком. Заиста, покојна Јела и јесте била мајка, мајка херој, јер је дала два најбоља цвијета од себе, од свога срца. Дала је два своја витеза, два војника, који су, заједно са оцем, живот дали за Републику Српску.
Нека би Господ душу покојне Јеле настанио у мјесту свијетлом, у мјесту одмора, да је Господ упокоји заједно са свим праоцима и оцима, са својим синовима и супругом и са свим светим мученицима српским.
Нека би Господ подарио онима који су остали иза ње утјеху, божији благослов и свако добро у даљем животу – рекао је прота Бандука.
У име грађана општине Соколац, од Јеле Ђуричић опростио се начелник општине Милован Бјелица.Његово обраћање преносимо у цјелини.
Драга Јело,
Ово су тренуци када је тешко изговорити оно што човјек осјећа. Мени је припала тешка обавеза да се од тебе опростим у име грађана општине Соколац.
Не могу никада заборавити мој први сусрет с тобом, а било је то у вријеме када су Срби напуштали Сарајево и околна мјеста, одлазили у избјеглиштво, вријеме када су у избјегличким колонама били и ковчези погинулих српских бораца који су животе дали за одбрану својих кућних огњишта и Републике Српске.
Иако је рат завршен, били су то најболнији дани на Романији. Војничко спомен-гробље је примало српске хероје, који су по други пут сахрањивани. Никад се не може заборавити страхота тих дана послије потписивања Дејтонског мировног споразума, лелек и бескрајна туга родитеља, браће, сестара на овом светом мјесту. Романија их је примила у свој загрљај.
И ти су у то вријеме претешко, са својом кећерком Бебом, напустила Вогошћу, мјесто у коме је твоја породица доживјела велику трагедију. Страдање Ђуричића почело је 16. септембра 1992. године када ти је погинуо муж Борко. Само мјесец дана након губитка мужа, стиже вијест о погибији сина Миломира. Годину дана послије погибије Миломирове, за Републику Српску гине твој други син – Милан. Они су, мајко Јело, својом смрћу спасили животе многих других који су бранили Вогошћу и Републику Српску.
Остала си да живиш живот тежи од смрти, а како је живијети са толиком количином туге могу да спознају само они исте судбине.
У Сокоцу си свила нови дом. Дошла у подножје висова Романије да би била ближе вјечном почивалиштву својих најдражих. Покушали смо да ти ублажимо тугу, пружимо помоћ у складу са својим могућностима, да ти обришемо бар једну сузу. Ако смо у томе успјели, вратили смо зрнце дуга твојим најдражим за оно што су дали за Републику Српску.
Мајко херионо, минулих година свакодневно си одлазила на гробље, палила свијеће, молила се за душу твојих најдражих, али и осталих српских јунака који почивају на овом светом простору. Живјела си за одласке на гробље, молила Бога да се што прије нађеш са својим синовима и мужем у вјечности.
И болест си храбро носила. Кћерка, зет, унуци су ти тугу блажили, чинили све да, бар на тренутак, заборавиш на преголему трагедију. Била си свјетлост око које су се окупљали.
Сви данас осјећамо тугу у овим тренуцима када те испраћамо у вјечност, у загрљај твојих синова и мужа. Нека те чувају они чија си имена свакодневно у молитвама помињала, они за које си живјела живот, како рекох, тежи од смрти. Хвала ти за све што си учинила за срспски род и Републику Српску. Опрости ако те некад нисмо разумјели и ако смо коју тешку ријеч ти упутили.
Збогом, мајко хероино. Почивај у миру.
Сахрани Јеле Ђуричић, поред најближе родбине, комшија и пријатеља, присуствовали су представници Борачке организације општине Соколац, Града Источно Сарајево, општине Соколац, чланови породица погинулих бораца, ратни војни инвалиди, демобилисани борци и бројни грађани општине Соколац.
