Јутрос, око четири часа, након кратке и тешке болести, у 58. години живота, преминула је Јелена Дундић, наша суграђанка, која ће Сокочанима и свима другима који су је познавали, остати дуго у сјећању као марљиви, упорни и неуморни културни посленик, али и по чојству, хуманизму, посебним осјећајима за невоље других.
Након гимназијских дана, школовања у свом граду, опредијелила се за позив просвјетара, рад са младима. И данас трагови њене маште и даноноћног рада могу се видјети на зидовима Установе за предшколско васпитање и образовање, гдје је провела дио свог радног вијека. Живјела је са младима и за младост соколачку. Колико је само изузетно топлих приредби организовала под сводовима једине предшколске установе у Сокоцу, одакле су је путеви одвели у Установу за културу „Перо Косорић“, гдје је годинама била директор.
Они који су добро познавали културну збиљу малог града подно Романије, с уважавањем су изговарали њено име, уживали у оном што је, под њеним руководством, Установа за културу поклањала обичном човјеку, посебно у времену немања и оскудице. Да није било Јелене, сигуран сам да Соколац не би имао низ веома запажених културних манифестација, не би се по њима препознавао на ширем простору БиХ. Никољдаске свечаности, Светосавска духовна академија, Васкршње свечаности, Видовдански културни догађаји, Госпојинске вечери културе, програм Теби, горо Романијо, само је дио манифестација испод којих се потписивала Јелена и у чију реализацију је уносила невиђену енергију.
Прије неколико дана, кроз главну соколачку улицу прошла је колона малишана, радовала се великом празнику – светом Николи. Грађани Сокоца видјели су „сценски приказ проласка светог Николе“. У лику светитеља, по козна који пут, био је Јеленин велики пријатељ и вјерни сарадник – пјесник Миланко Боровчанин Ромсок. У сунчаном и мразовитом дану, никољданска радост је обасјала Соколац. Јелена се у тим свечарским тренуцима борила за живот. Њено одсутво примијетили су сви, па и најмлађи у колони. Али, у тој топлој атмосфери лебдио је лик жене која је годинама, заједно са духовницима, креирала манифестацију посвећену обиљежавању дана великог светитеља и чудотворца, заштитника путника и сиромашних. Да и у посљедњим тренуцима овоземаљског живота није била клонула духом, показује и текст који се може прочитати на општинском сајту, у коме Јелена подсјећа на дан рађања поменуте манифестације, у којој је главни лик био глумац – покојни Јован Вуковић из Обртића.
У Установи за културу радила је скоро све – водила курсеве, радионице, организовала приредбе, неријетко се налазила у улози водитеља, па и за микс пултом, за техником, када се није могло наћи друго рјешење. Писала је и текстове пуне позитивне енергије за новине, била омиљена у медијима. Све је то Јелена радила с осмјехом, без имало љутње, па и на оне који су у веома озбиљном тренутку заборављали да ураде дио договореног посла. Јелена се прва сјетила да у кино-дворану врати вријеме скоро заборављених игранки, вријеме танга и других лаганих плесова, кроз суботње вече сјетног имена „Игранка као некад“, као сјећање на седамдесете прошлог вијека, када су у полутами локалног храма културе осамнестогодишњаке забављали Јован Ећимовић, Зоран Мачар, Жарко Ковачевић и други, тада млади Сокочани.
Захваљујући Јелени, кроз Установу за културу прошло је стотине и стотине основаца и средњошколаца, остављајући трагове своје маште у области ликовне и других умјетности. Данас су ти млади људи познати вајари, сликари, новинари…
Била је један од оснивача КУД-а „Романијска луча“, оснивач Удружења грађана „Аурора“ и Општинског одбора Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“, сарадник бројних невладиних организација, међународних организација и удружења у Српској и БиХ, неизбјежна у организацији великог броја књижевних манифестација.
Велики број Сокочана, који су присуствовали недавно одржаној донаторској вечери, коју је организовало Удружење за помоћ лицима са посебним потребама „Подршка“, имао је прилику да посљедњи пут види Јелену у простору Спортске дворане. Иако је болест била узела маха, храбра жена, свјесна да долази крај, имала је снаге да поздрави публику, захвали јој на одзиву и хуманости. Чак је младим рецитаторима, које је припремила за наступ, помогла да савладају трему и течно кажу публици оно што је било предвиђено програмом.
Одлази Јелена из овоземљског живота. Чека је мјесто у рајском насељу, тамо гдје часни и добри људи почивају. Хвала јој за све што је урадила за свој Соколац, за свој народ. Бог да јој душу прости и помилује.
Поводом смрти Јелене Дундић, сутра у 12 часова у 30 минута, у цркви Светог пророка Илије служиће се опијело, а сахрана ће се обавити на Градском гробљу „Градац“ у 13 часова.
